05 jan ( )

strahujem da si zarobljen u nekom neboderu

da ću biti previše gorda da te vidim

smeštenog u sivoj svakodnevnici

u kojoj piješ neka prefinjena vina

i naizgled ne maštaš o drugim svetovima

strahujem da me nećeš prepoznati

iza neuredne kose

sa suzama u očima

premaskiranim u ludački sjaj

strahujem da si u šumama

da trčiš kroz noć i loviš divljač

da ćeš biti previše divlji da me vidiš

u mojim tihim noćima

na naizgled udobnim jastucima

strahujem da te neću prepoznati

dok stojiš na pljusku

umornih ruku

premaskiranih u snagu

strahujem da ćemo se mimoići

nekog običnog dana

u samoposluzi

dok biramo namirnice

i psujemo banalnosti

strahujem da ćemo se sudariti toliko snažno

da će nam se atomi razleteti

da nećemo umeti da se sastavimo

kroz univerzume koji će se isprečiti između nas

strahujem da ti ne strahuješ

da su te pobedili

da si odavno digao ruke

da si odlučio da nikoga više ne držiš za ruku

da si za ruku uzeo neku koja ne razume tvoje dlanove

da si prestao da veruješ

da zaslužujemo

da umemo

da možemo

da se vidimo kroz univerzume

da se zagrlimo kroz vekove

da se prepoznamo

i uđemo jedno u drugo

strahujem da ćeš i ti reći da sam dete

da sam nerazumna

luda glava

daleka od realnosti

sa uzaludnim snovima

i bezvrednim pesmama

strahujem da ću tada i ja postati jedna od onih

odraslih

razumnih

racionalnih

realnih

bez snova

da ću za ruku uzeti nekog ko ne razume moje dlanove

i pokorno koračati kroz svakodnevnicu

sa torbom punom banalnosti

da više nikada neću umeti da zagrim

strahujem da me nećeš videti

u ovoj kuli u kojoj se ponekad krijem

napravljenoj od previše reči

koje ne umeju ništa da kažu

strahujem a onda te osetim

u dahu

na dlanovima

i skoro da mogu da te vidim

i skoro da mogu da te zagrlim

i onda ti pišem pesme

i sve je dobro

Autorka: Jovana Ž.

Fotografija: weheartit.com