Ne znam koliko puta sam ovog leta rekla kako je život postao brz. Sad shvatim, svaki put bih ga time još više ubrzala. Trebalo je da tražim dugme za slowmotion. Svakog dana kad bi Žmu došao s posla, pa umornim korakom krenuo kroz sobu do mene....
Vidi, Ja na početku uvek kažem Da sam rođena u porodičnoj kući U sred dvorišta Koje se proteže od ulice do reke Rođena sam u najprometnijoj ulici u gradu Kroz koju bi četvrtkom Seljaci Kamionima Vozili stoku na pijacu Kroz koju bi nedeljom Autobusi Vozili studente provincijalce Natrag da ostvare Ambicije svojih roditelja Kroz koju bi petkom ili subotom Sa peškirima...
Od samog starta, ko Sidarta, loše odabrana karta Lud i mlad, pa slabo shvata, Kuc-kuc, ''Ćao'', pukla kvaka, pogrešna vrata, grč na licu, nokaut, pa onda kamata Ko se nada taj i strada, pa ga ponoć raskomada Kao tablu od pikada, bez balada i fasada, Lome hiljadu tornada bez pardona, bez kondoma Strah od smrti i aviona, pa...
Bila je jedna iznimno topla rujanska večer I ja sam obukla svoj najljepši grudnjak Onaj što nosim samo na nedjeljne mise i na bliska vjenčanja I plave gaćice na tratinčice s čipkastim obrubom Jer nisam znala gdje večer vodi I nadala sam se da neće voditi nigdje I da ću samo...
Strmoglavio si mi se u srce, na prepad i ja se samo nadam da te nije boljelo. Koštao si me poezije. Najednom, svi su stihovi htjeli da postanu pjesma o najljepšim mramornim očima. Najednom, svi pjesnici u meni su horski ćutali, potpuno nemoćni da pronađu bilo kakve riječi. A htjela bih, strašno bih htjela da ti napišem nešto...
Izvini Što nisam znala kako da te volim I što sam uporno tražila druge Koji bi umjesto mene To mogli da čine Što sam ih slijepo slušala I u mnoge neprilike te dovodila A da je sve to tvoja krivica Smatrala Izbjegavala te Bježala od tebe I negirala Tvoje postojanje Izvini Što sam pokušala da od tebe napravim Nešto što...
Ulicama bi trebalo oduzeti ćoškove. Zagraditi ih. Ukloniti. Ćoškovi grebu, kada ih okrzne ruka. Oštri su. Nepregledni. Ćoškovi bole. Na njima se rastaje. Oni pamte septembre, februare, aprile. Pamte zagrljaje, stisak oko rebara. Dah pored uha, i otkucaje srca. Ćoškovi se nakoso urežu u sećanja, pa zagrebu svaki put kada ih očešeš. Zagradite ćoškove. Možda ćemo duže, biti zajedno. Jer nećemo imati gde da se rastanemo. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković ...
U poslednje vreme naviru uspomene. Sećanja. Prošlost mi se mota po glavi. I ne, ne budite smešni – to ne znači da je želim natrag. Jer da je želim, nikad je ne bih nazvala tim imenom. Sledi nespretni susret sa vašim bivšim. Pa se iznenada pojavi...
Ne tražite u pesmama i pesnicima kako se voli. Tu odgovora nema. Sve i da ne lažu, drugi je život to. A i nisu vaša Vremena! Nije tuđa ljubav uputstvo što se dobija uz nova kola. Tuđa je, samo iskustvo Pošećerena kriška bola. Možda će pesnici nekad i reći koje je boje ljubav za njih Odgovor kako nekog da voliš, nikad ti...
Ako ikada odeš Unajmit ću advokata I tražiti starateljstvo nad našim uspomenama Sporazumno dogovoriti sa tobom da drugo lice dobiješ Platit ću najskupljeg estetskog hirurga Da kada te druga bude gledala ne vidi onog kojeg volim ja Da tuđi prsti ne unište moje otiske Na tvojim obrazima, čelu i usnama Da nakon nas ti kojeg volim...