Gordana Čobanović, u blogosferi poznatija kao Ana Gord, glavna je pokretačka sila koja stoji iza jedinog domaćeg bloga koji se bavi pisanjem (www.anagord.com) Ona je takođe kopirajter, učiteljica na vrlo popularnom kursu kreativnog pisanja (zajedno sa kolegom Aleksandrom Petrovićem) i spisateljica koja je uvek na...
Svi tvoji mladeži su vodili u beskraj. A ja sam povodljiva. Verujem putokazima, i kada put ne vodi nigde. Pa tako, hodajući za tobom, nisam stigla do tebe. Na onom prvom sam zajedno sa prstima, skliznula u nedra. Jer jedino tu sam, da se ogolim, smela. Na drugom, onom širokom belegu, pod rebrima, sam ti pripala cela. A na trećem, nespretno pala, i iskliznula iz šaka. Pa sada...
Ja ću u bijeloj haljini bosa sa lančićem oko noge voljeti ljeto, mirisati na morsku sol i mamiti uzdahe mornara. Napisat ću pjesmu o nekome koga ću čekati i ko će jednom zaista doći. Biću sretna jer ću u ogledalu, naga i preplanula, vidjeti kako mi...
Pita mene Tijana: Kada si se u životu osetila kao froncla? Mislim se, pusti me, sestro slatka, malo malo pa se isfronclam! Neću da zapomažem, nije to moj stil, ali valjda je to postalo tako normalno. Da se osećaš loše i da se ne osećaš loše i...
Ti si umro jednog utorka, Nestao si bez traga i glasa. I evo te već mesecima Ležiš mrtav na četu; Javio se poslednji put Dvadesetpetog, U junu mesecu. Ti su umro u rečenici “Laka noć i tebi”. I poljubac što ispušta srce. Ti si umro; I kao i za svakog voljenog, Meni se, ožalošćenoj, čini Kao da je...
Pričaj mi o moru, o beskonačnosti svijeta o fatalnoj ljubavi o kojoj si čitao pričaj mi o čemu si se i sam pitao. Pričaj mi dok more se talasa o putniku u noći, o vjetru koji u duši duva pričaj mi o onom čega treba da se čuvam. Pričaj mi u zoru, o prvom...
Zakoči Prepusti se Skloni nogu sa gasa Izbaci iz brzine Ovaj truckavi automobil Podigni ruke U 10 do 2 I posmatraj volan kako se okreće Kao što sam ja gledao Sa balkona Karnere kako krivudaju Na tvojoj tirkiznoj haljini Jednog Maja gospodnjeg Krivina? Ne zanima te Pusti neka nas put vodi Od čega te je strah? Znamo ovaj put napamet Prošli smo ga...
Izlaziš iz mene I nije baš neko pogodno vreme Za to. Napolju se konačno sunce javlja I trava nad grobovima do zaborava Na groblju raste. Premašila je kolena I pustila da sraste Nečija sveća. Razigrana deca Skupljaju vosak i pevuše. Napolju se konačno Javilo sunce. A, ti izlaziš iz mene Tromo, Bolno, Posrtajući; Bolje si umeo ući Pod kožom Prošlog sunca. Izlaziš I nije mi svejedno Što...
Imam dva psa. Tri mačke. Jednu kornjaču. Veliku verandu. I na njoj ogromnu ljuljašku. Imam podšišanu travu. Bazen. Veliko dvorište. Prostrano potkrovlje. Garažu. Prepunu alata. I vrata, kroz koja ne ulaziš. Imam porcelanske tanjire, iz kojih ne jedeš. Kristalne čaše, iz kojih ne piješ. Staru rakiju iz podruma, kojom ne nazdravljamo. Imam još malo zagrljaja, što je za tobom ostalo. Tvoju garderobu u ormarima. Boju glasa, koju nisam još...
U čijem ste me džepu našli Кad se jutro rađalo Iznad vrhova Romanije, Da bi poljubilo moje usne Dok me ne probudi prvi zrak? Jeste li znali toga časa Кoliko su glasne moje glasne žice, Кako ne vezujem kosu, Jer osjećam da sam s njom I ja vezana? Moji su me preci Još u prvom vijeku Do...