Sa zadovoljstvom vas pozivamo da u utorak 11. juna 2019. u UK Vuk Stefanović Karadžić (Bul. Kralja Aleksandra 77a) pogledate predstavu ,,Mamu mu je*em, ko je prvi počeo?''. Predstava počinje u 20h a ulaz je slobodan. Dejan Dukovski, savremeni makedonski dramski pisac, za vreme raspada Jugoslavije...

Setio sam se. Dok sam se sudarao sa ljudima u tržnom centru. Sasvim slučajno počeo da razmišljam o moći. Koliko sam se plašio toga da ću postati cinik. Ako priznam sebi da ljudi nju traže. Dok probaju novo odelo ispred ogledala. Ili da ću postati patetik. Ako slažem sebe da su ga...

Kao onda kada smo imali 20 godina i kada je vrhunac dana bilo pronalaženje skrivenih kutaka na Kalemegdanu. Zavukli bismo se u neko ćoše i ljubili. Bez Beograda. Bez ljudi. Bez svemira. Stvorili smo vakuum od poljubaca. Sanja mi se sa tobom. U glavi mi je svaki...

Umetničko-edukativna manifestacija posvećena velikoj koreografkinji Smiljani Mandukić biće održana i ove godine u junskom i oktobarskom terminu, a počinje 8. junau Bitef teatru premijerom plesne predstave „Iverje” Hleb teatra, prema konceptu Sanje Krsmanović Tasić, koja potpisuje i režiju i koreografiju na muziku Jugoslava Hadžića. Početna tačka procesa rada na predstavi...

Previše si daleko da ti razvodnim san. Ne čujem ništa, ni srebrne jelene dok zapliću rogove u moje glasne žice, i raznose vrisak, negde, da procveta, na poljima tvojih zenica pod svodovima od mraka i tkiva. Previše si daleko i dostupnija nekome čije ruke samo prividno grle tvoje srce i uranjaju u njega, kao nespretna deca u nebo puno trešanja. Previše si daleko, predaleko. Izmičem mesec ispod oblaka utrnulog, da...

Noćas bih malo muzike, rasula kroz sobu. I mnogo tvojih dodira, pustila niz kožu. Od korena vrata, niz leđa, do vrhova stopala. Dopustila, da prstima, pišeš poeziju na mojoj koži. Ćutala. I upijala, svaku neizgovorenu reč. Koja ti se iz jagodica, rasula. Disala. Na tvojim grudima, u nebo zagledana. I užarenu cigaretu, među prstima. Pokušavala da sjedinim sa zvezdama. Ili da njom, sedefasti mesec, purpurnom bojom usana, obojim. I tek ponekad, izdahnula...

Ti živiš negde duboko u meni, između sna i moje jave Misli na tebe pune mi pluća. Misli na tebe nekad’ me dave Baš kad se prisetim šta znači hrabrost, odmah me podsetiš šta znači strah jer sve što ima krvi i mesa, pred tobom postaje pepeo, prah. Nekad’ si kao anđeo čuvar. Brzo...

Muškarci koje sam želela nisu nosili krstove oko vrata već ogrlice sa maskom bili su bez blagoslova i nisu se bojali Boga a ni ljudi već samo toga da će propustiti nešto Muškarci koje sam imala nisu dozvoljavali da budu nečiji već samo jednu mrvicu moji bežali su od vezivanja kao što se beži od zla Muškarci koje sam volela ili bar pokušavala da ne zavolim toliko prezirali su...

Not a day goes by Without me thinking of you I mention you in my prayers, too Because I care for your broken soul I fear that you'll stay forever alone That you won't let anyone close And that the great void inside Is going to swallow everything you are I fear they...

Pretrčat ću godine kao Forrest Gump ako me budeš u starosti čekao na drvenom trijemu trošne kuće Pristajem da budem sijeda starica sa crvenim ružem na usnama i borama presušenim koritima rijeka na licu u čijim tokovima je ispričana po jedna priča Hoću da pogledom vratimo vrijeme i budemo ono dvoje koji su se nezrelo...