Na tacni Sam poslužila ožiljke, A ti si ih posuo vinom, Crvenim laticama I psalmima. Osvanuli su mi snovi Na rubu nesjećanja, Spaljeni, Uljuljkani blizinom, Ušuškani tajnama. Nisam ovdje bila ranije Кad nisi znao da postojim. Zato mi jezivo zvuče Nepoznanja I praštanja. Кako to, Da nisam Otišla? Кako to, Da ipak, Postoji(š)?! Autorka: Teodora Košarac Fotografija: weheartit.com ...
On je sam. Prijavio se jedne večeri, Za svemirski program “Exodus“, Kako bi konačno bio bliži dodiru Makar jedne zvezde. On je sam. Stvarnost je osećaj lima na koži što se vuče Stvarnost su stakla, ogledala Klikeri. Stvarnost je čak i pokvarena govornica Na stanici trole 29 kada je poslednji put Video ženu koju je sanjao, Jako, jako...
Hajde da se gledamo zatvorenih očiju Tako se duša najbolje vidi Osećaj me pogledom kroz zatvorene kapke Vidi me Vidim te Ne skreći pogled Znaću Progutaj me celu širom zatvorenih očiju Oseti osmeh Namiriši zanos Razmenimo poglede tako da upadneš u moje oči a ja u tvoje Da vidimo jasno Iz kog ugla svet vidi ono drugo Gledaj me...
U danima budućnosti Srbije Ostao sam zaglavljen u WC-u I pijan tražio izlaz U par kvadratnih metara. Na to se život i svodi: Popij nešto Smej se Nađi izlaz. U danima budućnosti Srbije Krezubi ljudi ne vide izlaz Jer im u očima viri bajati hleb Istrošenih pogleda očekuju kraj. U danima budućnosti Srbije Ne vidim nijednu lepu stranu Onoga...
Gdje odeš, kome se vratiš kada nas ostaviš? Starim potrošenim željama, ženama koje se zovu utjeha? Jednoj od onih uz koju je sve bilo polovično? Gorkim poljupcima, gruboj koži i teškim dodirima? Lakodostupnoj, onoj koja ne zaključava vrata? Ili slučajan prazan pogled u gužvi kafea odvede te u nove pobjede, nepoznat krevet? Ubjediš sebe da tako možeš...
Kada mi nedostaješ, ja lažem sebe, da mi ne nedostaješ. Vrlo uverljivo, isključivo tvrdim, da ti meni ni ne trebaš. Jer kome bi ti, osim meni, nedostajao? Kada mi nedostaješ. Ja ne znam da li je ikada, iko, ikome tako nedostajao. Toliko malo je tebe, meni ostalo. Da bi nedostajanje, ovako dugo i suvišno, trajalo. I ne znam šta mi je toliko, od tebe...
Pisanje je Tvoja ruka ispod moje, Pogled u retrovizor I cupkanje koljena. Moja poezija Sam ja Кoja pratim tvoje pokrete, Prebacujem u četvrtu brzinu I puštam "Summer wine", Jer su jagode i višnje Sabrane na tvojim usnama, A moje ljeto počinje Svaki put kad se zagledam U tebe dok voziš I upijam te Poput sunca, Udišem te I prećutim. Ne mogu te ispričati. Ne...
Samo lude žene imaju vremena za sreću u nedeljna jutra. – Ima taj jedan italijanski psiholog, kaže da danas samo debilni ljudi mogu biti srećni. – Kako to misliš debilni? – Pa kao, toliko je nesreće na svetu da samo površni ljudi i idioti mogu osetiti sreću unutar...