Poezija je žena nosi užareni karmin mazi se kad priča ostavlja otiske usana na tvojim reverima Poezija je žena komplikovana je teška je ne razume je svako miriše na smokve med i taman kad pomisliš da je imaš ona nestane Poezija je žena obla je govori tiho veruje u besmrtnost i ne plaši se prolaznosti Poezija je žena brutalno nežna brutalno meka neprikosnoveno iskrena Poezija je žena jer ne...
Popeću se na vrh planine, gledaću sve sa velike visine, biću kao car oblaka, plašiće me se zver svaka. Vladaću nebom i snegom, svakim velikim bregom, ledenim vetrom, pahuljom nežnom, kao kralj sa belom odeždom. A kockice leda, staviću u stražare prvog reda, lisice bele neka budu možda, rudari da vade rudu. Biću knez beli, brada mi duga, negde...
Dođu tako dani kada legnem i probudim se, a napolju je i dalje mrak. Skočni zglob mi je otečen iako sam zadnji basket odigrao u srednjoj. Go, ispred ogledala, posmatram svoje telo, i baš u tom trenutku, na pamet mi pada emisija sa Diskaverija o...
Probudio sam se natekle glave Soba je pulsirala u ritmu Mog povišenog pritiska. Čujem zvuk sa televizora: Prošlo veče su neki hrabri ljudi Pronašli put do slobode. I oni su imali natečene glave Ali od pendreka. Možda će taj 17. Mart 2019. Ući u istoriju Pamtiće se kao veče rušenja barikada Ja ću ga pamtiti kao...
Volim čoveka sa tri imena. Prvo ga volim ranim jutrom. Uz prvu kafu, drhtave prste sanjara i grešnika. U srktajima bogohulnika, volim ga srcem bludnika, i srcem uplašene lasice, devojčice koja još ništa o životu ne zna. Volim dok strepim i njegove uz svoje strahove lepim, volim u minutima koji prevrću svet i svest. Volim kad nosim u sebi tajnu...
Nije to bila ljubav, nije bilo ni namere da je bude. To je bila potreba. Onako kada se sudbinski dve osobe sretnu, pa znaju da nešto jedna drugoj treba da pruže. To je takva priča. Takve priče nekada traju kratko, nekada traju i dugo, ali koliko god...
Noćas je umro, neko tvoj. Na ulici. Među prolaznicima. Tramvajima i noćnim autobusima. Zakoračio kroz život. I tek tako, naprečac, iz njega iskoračio. Noćas je neko tvoj. Mrtvo telo na trotoaru. Još neohlađeno. Praznih pluća. Za dušu olakšano. Noćas je tvoj neko. Jedna nova zvezda u sazvežđu. Ka oblacima, nečujno uzleteo. Noćas je neko tvoj. Ili možda čak ti. Mrtvo telo. Nad kojim vetar i mrak, jedino bdi. Ne čuju...
Ja bih s tobom brala narandže. Negde u Grčkoj ili gde se već narandže beru. Možemo i u selo, da beremo šljive, da se savijamo dok nam kičma ne pukne. Sve je dobro dok nam ne pukne osmeh. Ja ne umem više da živim ovde sa...
Ne osećam dodir ukus miris ne vidim ne čujem ali znam da je tu da je jako da me opseda da mi skraćuje dah da me izluđuje sve to osećam ali ne znam kako uvek kada mislim da me je zauvek napustio on mi dolazi kada ga ne želim i srećna što sam samo svoja ne moram sebe sa nekim da...
Ukoliko bih pokušala Stašu Vukadinović da ušuškam u neki okvir, rekla bih da je ona devojčica ravnice koja je rođena u Zrenjaninu, a živi, radi, piše i voli u Novom Sadu, u kom je i završila studije srpske književnosti i jezika. Ukoliko bih pokušala Stašu Vukadinović...