Nemoj da budeš kao neki ponedeljak Da me pozivaš na odgovornost koju prezirem Ni utorak, da se samo nadovezuješ I vučeš za rukav Sreda je nekako previše sredina A ti nisi za sredine Četvrtak je pak baš nebitan Kao i petak Sve nešto obećavaju ali uzaludno Subota je neko kome se svi raduju Al je...
Jesi li ikada čuo za izraz „blizanačke duše“ (engl. twin flames)? Kada se blizanačke duše sretnu, dođe do sudara galaksija. Udar bude tako jak i snažan, da odbaci plamenove na dvije suprotne strane. Nekako mi riječ plamen (engl. flame) bolje opisuje stvarno stanje stvari, nego riječ...
Kada psa koji je dugo bio na lancu odvežeš, on se obavezno od oduševljenja saplete u tom prvom trku, katkad i lupi glavom u nešto usput. Izašao sam u noćni klub. Posle dugo vremena. Sam. U kafiću bih delovao kao očajnik. Sam. Ovde ne. Ima nas...
Pročitala sam sinoć: Šabanova pesma „Kralj boema“ je gotovo u celosti Drainčeva pesma „Odgovor na majčino pismo.“ "Iako sam svoje srce u krčmi propio." Prvi put sam na sopstvenoj svadbi sela za sto negde oko ponoći da popijem kafu. Stopala su mi bridela od celodnevnog igranja, i...
Karta je na stolu, pakla s njene desne strane i unutra jedna cigareta, a na radiju naša pesma. Napetost u vazduhu je velika, a odluka koja god da bude - biće pogrešna. A kroz one tvoje tanke prste procurelo je i ono malo života u meni, u kome se...
Kad mi nedostaješ, ja pomislim na sve ono što imamo. Setim se onog keja, Ade i kamenčića, lešnika u nekom naizgled poznatom gradu. Svih onih rastanaka koji su morali da se dogode, inače ne bismo znali šta je ljubav. Svih onih večeri provedenih negde daleko...
Podigni uvis ruke, Neka svet vidi kako od nas ne ponosiš ništa; Lak ti je korak - davljenik sam na obali suze, Uhvaćen za slamku - što u obliku prašine, vratiće mi vetar. Podigni ruke uvis, Jer reč drugih pada nožem na moje; Na skupini pseta ove kosti lome, A odneo ništa...
Umoran od loših vijesti U samotne i prazne sate Ni slutio nisam da ću te sresti Poslije svih nevolja koje nas prate, Ja koji čitav život pišem Jedva izustim tek poneko slovo Pitaš me kako živim, kako dišem Kako sam općenito i što ima novo, Pa ti kažem da je sve u redu Ko'...
Može li duša, da se zakrpi? I ko to još, dušu krpi, kad ne krvari? Može li izrečeno, da se u grlo, nazad vrati? I je l' sve pogrešno, ako ishitreno, uradiš? Ne veruješ li, nevernome, da će se na vernost zakleti? I nesrećnome, da sreću, nije imao čime da plati. U reč, da ti se lažljivac zakune. I kradljivac, neprimetno, dušu u šake uzme. Pa kao...
Zamišljen slušam planinski vjetar Koji nas nosi i spaja nam niti, Po prvi put samog sebe ne pitam Kako ću dalje i što će se zbiti, Nije vrijedno ljubavi, bola To su tek samo prošlosti sjene, Da je bilo pravo i sveto Još bi i danas bilo uz mene, Pomislim često na ona...