Spasi me Samo još noćas Pusti neki stari film Ili pesmu Gledaj sa mnom Svetlost grada Kroz prozor I ćuti Potreban si mi Samo još noćas I neću ti više dosađivati Mada kažeš da nije tako I da voliš kada sam tu Kod tebe U stanu Na krovu U zagrljaju A meni samo još noćas Treba tvoja tišina Da me spasi od grada Čiju svetlost...
Ja sam ratnik bez oružja Slomljena grančica masline Siroče bez igdje ikoga Čovjek bez svoje domovine Ja sam slijepi starac kraj mora Tvoj biser u školjci Na dnu okeana Lutajući monah Putnik bez cilja Mornar bez kompasa Krvavo nebo Bojom tvoje kose obojeno Ja sam osmijeh tvoga lica Tvojih suza maramica Pjesnik bez stihova Sanjar bez snova Pjevač na pozornici Koji stoji...
Imam 22 godine I praznu pljosku u unutrašnjem džepu Imam 22 godine I 22 hiljade potrošenih živaca Nastale zbog jednog jedinog problema Zajebano je kad je problem biće koje diše i kojeg moraš da gledaš svaki dan. Imam 22 godine Sneg je napadao skoro 22 centimetra Neki bi to nazvali zimskom idilom Ovako je...
Žao mi je što nisam stigao ni da te poljubim, Katarina. Možda to, u osnovi i nije mnogo važno možda bi upravo taj zabranjeni francuski poljubac srušio moju viziju o Tebi kao skoro savršenoj ženi, koja zaslužuje da okupira naslovne strane svih modnih časopisa na tlu ove, ničije zemlje. Ne ljuti se što nisam imao malo više hrabrosti, Katarina. Što sam se uplašio i što sam pobegao glavom bez obzira iz malog, primorskog grada ne shvatajući da me niko, tako kao...
I tako dođe dan kad nebo zanijemi i srce progovori. Kad se oči napune suzama i kad od tebe putevi vode samo za nazad. Dođe dan kad se od tebe samo odlazi. Lupio bi pesnicom o zid i razbio bi i zemlju do druge strane strane...
Ako odlučiš, da o meni govoriš, nemoj onako, kako bi o drugima govorio. Nema tako, šta da se kaže. Bolje misli na ćutanje potroši, nego da praznim rečima o meni, jezik o zube stružeš. Pusti druge, da pokušaju, nešto smislenije da kažu. Ako se odvažiš, da o meni govoriš, govori kao da sam tu. I da ću zauvek biti. Pod hipotezom da...
Dozvoli mi da Skliznem, ne Dozvoli da Padam, nasloni Svu Težinu na Liniju posred Leđa, posve Bez Svesti, stopi Se sa Crvenom Koja prekriva Krevet, pokriva Naša Lica, Uroni, dok Ronim i Tada uzmi Moju glavu i Kaži, Onako najmoćnije kaži Da me mrziš, Pa Pokazuj Do Jutra koliko me Jebeno voliš...
Imaćemo porodičnu trpezu i jednog belog psa Ručak u tri Za zajednički dan Dvoje dece I naš mali stan Puno smeha, Sreće, Uvek miran san Imaćemo noći S muzikom, uz vino Jednu našu pesmu, Il’ dve, Što pevaće nam fino Boemski ćeš pesme za mene da naručuješ Muziku kad častiš, Mene nežno poljubiš I neće biti takvog para, Kao što smo mi Nemoj da...
Želim da zabeležim Sve mirise Koji su okruživali moje i tvoje poznanstvo prizvuk kiše na kožnoj jakini italijanskog belog mošusa dodir blage anksioznosti neki parfem koji je nosio prolaznik miris lipe amfiteatra u kom sam pisala maturki sastav I onda tvoja kosa rano leto kasno proleće imala sam duge crvene nokte lepljiv sjaj koji mi je drugarica pozajmila zvuk taksija zveckanje alki tvojih narukvica ogrlica Nepravilnosti tvog lica zuba i brade Želim da ostane zabeleženo da...
Ti si jedina poezija Koja se udiše Slagalica koja se sklapa Nasumice Ti si moj oćutani odgovor Nadobudnom učitelju Koji prekorava -Naučiću te smislu tvoje vere -Verujem da hoćeš, oče Ožiljak na ruci Koja šara ožiljke Ti si posledica Budućih uzroka I dok vučji ego Cvili u mesečini Mrmljam sebi u nedra -Ja sam onaj Kojim bih mogao biti Autor: Predrag Milovanović Fotografija: weheartit.com ...