Sa Mini sam se srela u jesen, baš te nedelje pošto smo premotali vreme unazad i skratili ionako prekratak jesenji dan. Mislila sam tih dana na privilegovana bića kao što su ona i Diznijeva družina, Mali princ i Štrumfovi, koji žive u začaranom svetu u...
Napiši celu zbirku pesama pa je baci u vatru, Napij se od domaće rakije, Pobegni sa pesničke večeri i vodi ljubav u javnom toaletu, Podigni revoluciju, pogini u ratu, Odnesi ružu Branku Miljkoviću na grob, Zamonaši se i ovekoveči dušu svoju Bogu ko najlepši kolač, Napusti fakultet i pobegni u Francusku, Recituj svoju poemu...
Neprimetno pomalo prkosno i spontano Luna Ivanovna jedne je noći iz mog života otišla. Mislim da mi postaje jasan razlog njenog odlaska. Često mi je govorila da prestanem poezijom da je kupujem naglašavajući da nijedan deo nje nije na prodaju. Znao sam da neće moći da me zavoli i da nikada neće pasti na moj šarm jer je on isuviše tanak i slab. I ne znam zašto je izjavila: “Drag...
Zadenuli smo za srce uzdahe od kojih ti osmeh postaje miliji nedodirljiv i beo. U šapate smo sakrili bele rade iz parka i onih livada kojih još jedino ima u našim dubinama. Jer naše daleko nije tamo gde svi oni koji nas poznaju misle, naše daleko je tu odmah iza ćoška naših trepavica. Tu iza ugla naših ramena i stopala. Odmah tu sa one strane jastuka od mojih grudi gde spavaš ti, i sa one...
Prolazim pored gradskog groblja, zaokupljen hrapavim decembarskim jezicima; palacanje promrzlog vetra utiskuje žigove u kožu zalutalih prolaznika. Nanizane parcele, mauzoleji i vitke nadgrobne ploče izviru iz jutarnje izmaglice čije kondenzovano biće raste na tlu ove nekropole. Kada bismo, u bliskoj budućnosti, udvostručili milijarde, gde bismo počivali? Načinili smo...
Zavoleo sam Siriju Od usana spikera Dok su o palim bombama, Prepadnom staloženošću, Artikulisali. Alep je ruševina, Sa ekrana Šaka ljudi odmahuje rukom; Slutim mnogo ih je više Ukopanih pod betonom. Groblja su svuda po gradu, Po neki život preskače tela; Siriju sam počeo da volim Od usana tih spikera Dok su, Prepadnom staloženošću, Kao o paloj kiši, O palim bombama, Artikulisali. Autorka: Elena...
Ne seci mi krila, ja još mogu da letim. Dalje, nego što sam ikada, dosegla. Lakša od mog tela, ulepljenog tvojim dodirima. Ne veži mi stopala, svojim snažnim rukama. I zglobove mi modre, ne steži šakama. Pusti me, da bosonoga, gazim po srči. Dok mi iz krvi, ne iskrvariš. I obeležiš put, kojim odlazim. I uzastopno se vraćam. Otuđena. U ličnom sukobu, sa neminovnošću, pomirena. Pusti me da...
Na jednoj od radionica u okviru projekta Umetnost i delo, radili smo na kreiranju jedinstvene društvene igre, koja prati život štićenika i dešavanja u vaspitno - popravnom domu. Osmislili smo polja koja im pomažu na njihovom putu ka cilju, koji je, u tome su bili...
Svakodnevno sam te častio komplimentima na koje si ostajala imuna i često si govorila da ti je mnogo lakše da poveruješ uvredama. Njima si se hranila njih si gajila sa njima se družila i kao da je svaki pa i najmanji deo njih postao tvoje drugo ja. Iz dana u dan sam te obasipao poklonima za koje si smatrala da su suvišni i bespotrebni gnušala...
-Bojim se – rekla je prekinuvši tišinu. Osetila je trzaj njihovih isprepletanih prstiju. Činilo se kao da je namah i sebe zbunila ovim priznanjem da i u njoj postoji strah. -Čega se bojiš? – šapnuo je. A kao da mu se glas raspuknuo od straha ili...