Роман-бабушка (о роману Дневник Марте Коен Светислава Басаре)

 

Израз који Басара користи да опише своју главну јунакињу, поредећи је са руском бабушком која у себи садржи више умањених реплика, може се применити и на роман у целини. Таква врста слојевитости, израсла на невероватном споју хумора и луцидности, фантастике и политике, окултног, психоанализе и многих других разнородних и на први поглед неспојивих елемената, чини овај роман изузетно привлачним широком кругу читалаца.

 

Роман се састоји од осам поглавља писаних из различитих позиција и различитим стиловима. Почев од новинског чланка, преко дневника, белешки са сеанси, исповести убице, све до апокрифног фото-албума на крају, лик се главне јунакиње развија од фаталне лепотице и чудовишне жене, преко психијатријског случаја, до фанатичног комунистичког идеолога кривог за идеју Голог отока. Фантастични обрти у стилу Хармса и Булгакова, пародија, апсурд, иронија- све су то елементи којима Басара око лика Марте Коен плете један бизаран надреалан свет свог романа.

 

Dnevnik Marte Koen

 

На нивоу форме највећа лутка, да се послужимо појмом којим смо започели рад, она која у себе прима све остале, је конципирана на постмодернистичкој конвенцији о документу као предлошку књижевног дела. Наиме, реч је о новинском чланку који се постепено формира као псеудобиографија састављена од разнородних, често непроверених и опречних података. На идејном нивоу пак, лик Марте Коен је онај који у себи прибира више различитих токова романа и истовремено историју једног личног путовања уздиже на ниво општости и разоткривања праве суштине комунистичког покрета.

 

Крајем осамдесетих година двадесетог века у Београду умире извесна Марта Коен. И можда би се све завршило на овоме, да се на њеној сахрани не појављује крем тадашњег партијског и државног руководства. Желећи да сазна праву истину о овој интригантној личности, новинар Борбе П. Павловић даје се у невероватан подухват. Чланак, испрва започет тек да би се удовољило уредништву и захтевима сензационалистичког новинарства, поприма неслућене размере и самог аутора одводи у лудило. Од поглавља до поглавља нестаје јасна граница између књижевне фикције и реалности, живота и смрти, јаве и сна. Пред читаоцем искрсавају фиктивне биографије фиктивних и мање фиктивних ликова попут Сигмунда Фројда, Оскара Давича, Тита, Ранковића, Крцуна, Ђиласа, све до мађионичара, вештица, живих мртваца, егзорциста и све то кроз замршене алузије, бројне алогичности, одступања од линеарног тока радње, парадокс и хумор који провејавају са сваком следећом реченицом.

 

Израстајући у један од најживотворнијих Басариних ликова, Марта Коен је, да се послужимо цитатом из романа „ тешко замислива мешавина Ивана Грозног, уличне проститутке, Јованке Орлеанке, Игнација Лојоле и Чарлија Чаплина”. Такав је и роман у целини. Он ће вас, с једне стране, зачудити својим луцидним непристајањем на обичну људску и историјску логику, с друге пак, откриће колико је баш у таквом ишчашеном и на први поглед незамисливом свету садржана наша сулуда прошлост последњих педесетак година. Томе у прилог иде и чињеница да је овај роман, и упркос својој слојевитости и херметичности, изузетно читљиво и привлачно штиво.

 

Ауторка: Сандра Максимовић

Фотографије: politika.rs, kupindo.rs

Nema komentara

Ostavi komentar