20 okt Овчица Мудрић: Милорад Павић

Један од ретких који је славу доживео за време живота. Писац чије књиге можете читати како год пожелите – усправно или водоравно, с једног краја или другог, прескачући странице (од одреднице до одреднице). Милорад Павић – књижевни маг. Уметник који ће вас неосетно увући у магију својих речи. Јунакиња његовог романа комуницираће са вама, чак ће се и заљубити баш у вас. Он је, како је за себе једном приликом рекао, писац већ двеста година. Када се нађете пред капијом његовог уметничког света, пред вама ће стајати две могућности. Прва води право кроз капију где вас чека зачарани вртлог из кога нећете пожелети да изађете. Друга могућност је да окренете леђа делу и останете заувек мртви читалац на оном месту где почиње Павићева књига.

„Зар мислиш да само Ти имаш право на књигу, а књига нема право на тебе? Зашто си тако убеђен да ниси нечија машта? Јеси ли сигуран да твој живот није обична измишљотина? (…) Зар не знаш да су сви читаоци на свету уписани у све књиге као у протоколе умрлих, рођених и венчаних?“

„Треба се само навићи на себе. После је све лако.“

„Човек са срцем пуним ћутања и човек са срцем пуним тишине не могу бити слични…“

„Али онај ко се од себе излечи, пропашће.“

(Предео сликан чајем)

„ − Ја у твојим књигама ништа не разумем.

− Зашто би морао да разумеш? Моје књиге су као шведски сто. Узмеш из књиге шта хоћеш и колико хоћеш с којег год краја стола да почнеш. Понудио сам ти слободу избора, а ти си се збунио од обиља и слободе као Буриданов магарац што је скапао између два пласта сена не могући да се одлучи који ће најпре појести.“

„Зашто да се мучиш с књигом, када можеш да видиш све уживо? Уз то, данас су у моди недаровити. Док пишу, писци не користе више свој таленат за писање, па се не може установити имају ли га или не. То је несумњива добит за писце, а штета по читаоца и читалац вас због тога напушта. И тебе и твоју списатељску братију…“

(Друго тело)

„Један од сигурних путева у праву будућност (јер има и лажне будућности) је ићи у правцу у којем расте твој страх.“

„Сан је свакодневни крај живота, мала вежба смрти, која му је сестра, али сваки брат није подједнако близак сестри.“

„Хазари сматрају да се стари од погледа, било својих на сопствено тело, било туђих, јер они ору и парају тела око себе најразличитијим и најубојитијим алаткама, које стварају њихове страсти, мржње, намере и жудње.“

„Мој завичај је тишина, моја храна ћутање. Седим у своме имену као веслач у чамцу. Не могу да заспим колико те мрзим.“

(Хазарски речник)

„Ма коју ствар да желиш молећи се и верујући да ћеш је добити, добићеш је! (…) Зато, пази шта желиш. И буди јасан кад нешто желиш, затражи само једном, то је довољно (…) Ако сматраш да жељену ствар нећеш добити на ту мисао се не враћаш, нећеш је добити.“

(Вештачки младеж)

„Требало је бар једном занемарити ветроказе, изабрати смер који сви сматрају погрешним, одлучити се за нетачан прорачун и окушати могућност које се већина одриче.“

(Атлас ветрова)

Ауторка: Марија Воштић

Фотографије: nspm.rs, facebook.com, e-novine.com