12 okt Игра ветра и сна

 

 

Она је седамнаестогодишњакиња која се бори са маглом и земљом откривајући нам границе сна и јаве. Њено име је Тијана Тошић, ученица је Школе за дизајн, одсека дизајна графике. Њен пут крочи машта вођена мишљу која продире у неизрециво. Тијанин таленат донеће нам, надамо се, још много песама у којима ћемо заједно откривати загонетке стварања и постојања. Вечна људска тежња у њеним песмама проналази себе и своје путеве. Закорачимо у ово поетско путовање!

 

 

 

Трешња

 

Вини се високо

Крилима маште,

И загрли облаке

Рукама без немира.

Продужи.

Уснама без пољубаца

Помилуј сунце

Али не задржавај се.

Очима без туге

Закорачи у небо.

Али пази корак свој,

Јер оно замке има.

Остани ту,

Док трешња

не процвета.

Тада дођи к мени –

Jа ћу твоја крила,

Расећи мачем истине.

Твоје усне,

Испрљати лажима.

Твоје чисте очи,

Окупати горком росом,

А твоје сада немирне гране,

Отуђити од сунца.

Чувај своја крила,

Пази своје руке,

Нe дај своје усне и очи.

Само још мало.

Пропадох кроз

Рупу царства небеског

И ето, не видеx

Трешњу како цвета.

Моје очи пуне мрака,

Траже сада сунце.

Моја сломљена крила,

Певају к небу.

Али их оно сада,

Не може чути.

Остаје само мирис ветра,

Што носи небо неком другом…

 

*

 

Просторни Ветар

 

Због којих се ветрова,

Један у други преточи

Чудесан сан тај?

Да л’ смислено

Ил’ пак случајно

Једна другој

Лете у загрљај?

Зар тече и прелива,

Слама се, римује?

Оно што рече, да ли скрива?

Истинито ли збори,

 ил’ пак заверу кује?

К’о да није ствар,

Нит’ појам!

К’о да никад ни постојало није,

А пратимо га записима.

 

* *

 

Стакло

 

Мирише ми некако,

На кору мандарине

Док други слој као стакло

Урања у прозрачни дах

Стапају се, преламају,

Љуште једна другој

Магличастих боја рој

И покоји румени крој.

И обе љубе небо

У симфонији тој

Што огледа зло,

И од раја пева бол.

Ни часа немој часити

Јер у провалије црне

Стровале се тад

У бесконачни мир

И гараву им чађ.

Tijana Tošić

Fotografije: blogspot.com, passonapoem.com