Наличје „ствари којијех нема“

23. септембра 2013.

 

Некада сам и ја спавала, замислите. У тим малим својеврсним смртима прилазила су ми разна бића и небића, а међу њима се нарочито шепурило њено височанство Мора. У једном таквом  нападу на моју блажену несвест, док ми је скакала по плућима, затварала све дисајне путеве и свирала ми по живцима, синуло ми је питање на које ми је углавном одговарано са: „Па тако се каже, откуд ја знам“. На моје запрепашћење, Мора ме остави на миру. Загледа се некуд у даљину и са сетом у очима рече: „А некад сам била тако славна…“. Уто зачух алармантни глас који опомиње да је кафа већ хладна и остадох са радозналошћу доведеном до усијања. Реших да се обратим Вуку Караџићу, ко велим, он ће ми дати нека објашњења. Кад се тако нађосмо, „руке раширисмо, у лице пољубисмо и за јуначко упитасмо здравље“, пређох на ствар па га питах ко је или шта је Мора, која нас посећује као незвани гост, чије име често спомињемо, а не знамо му правога значења. Он ми се шеретски насмеја па рече: „Гдјекоји приповједају да је Мора вјештица која се покајала и зарекла да неће више људе јести, него их само ноћу у спавању притискује и дихање им зауставља. Гдјекоји поново мисле да је дјевојка koja ће постати вјештица док се уда“.

nocna mora

Дакле, она је демон, митско биће слично вештици, али несмртоносно. Како је препознати? То је млада девојка са необичним младежом , који је, као и код већине њене митолошке сабраће, обележје чудесних моћи. Поред тога, она се рађа у црвеној кошуљици. Уколико приметите овакав детаљ, аутоматски приступите његовом спаљивању и тако решите проблем. Или боље не! Сетих се да тако можете убити и дете, а не само Мору у њему. Дакле, не предузимати ништа и пустити ово биће да се слободно креће међу вама јер се оно само може преобратити уколико то пожели. Како? Тако што ће признати да је то што јесте. Каже лепо „Jа сам Мора“ и решен проблем, митски ореол спада и она постаје обична девојка из комшилука. Међутим, не одлучи ли се на овакав подухват, успеће да се неопажено провуче и кроз невидљиве пукотине на зиду не би ли учинила оно због чега је  на овај свет дошла. Но, и за то има лека, али о томе мало касније.

Радозналост ми није потпуно задовољена па срљам све дубље у прошлост и гле шта нађем! Некада давно, још у паганско доба, међу Словенима је живела и богиња Морана (или Морена, како вам драго). Али о њој можда неком другом приликом. Па зашто је онда помињем? Зато што су ове о којима је све време реч далеке потомчице поменуте богиње зиме и смрти. И тако од Моране постаде Мора, а од ове ноћна мора. Из века у век, од ува до ува, преноси се њено име, њена давнашња прича се све слабије памти, а она и даље ревносно врши своју мисију и труди се да не буде потпуно заборављена.

Него да се вратим рецепту који вас од њих може заштитити. Веровало се да Море не подносе смиље и пелин (дакле, потражите спас у пелинковцу). Уколико приметите да на глави има капу, отмите joj је и она ће бити ваш верни слуга само да би је повратила. Даље! Окрените метлу наопако и набавите бели лук у огромној количини. Од њега направите магични круг око себе. Удобно се сместите и спаваћете, штоно кажу, ко заклани, све док вас неко не пронађе, успе да пробије зачарани обруч и изнесе вас на свеж ваздух док не буде прекасно. Мада, можете да купите и неку амајлију, кажу да и она може да помогне. И да! Постоји и нека молитва јако интересантног садржаја. Али, што би Лаза Костић рекао – то има код Вука – па је пронађите сами, не морам ја баш све да вам откријем.

 

Ауторка: Марија Воштић

Фотографије: starisloveni.com, facebook.com