Zatvoreno pismo za onog kog voliš

4. septembra 2017.

Tad kad te nisam poznavala, zamišljala sam da me razumeš kad me gledaš u oči, pa sam se pravila pametnija no što jesam. Kao: mene nije lako osvojiti. Kao: ja i ne želim da me ti osvajaš. Kao: mi se samo družimo. Klinački sam nasela na sopstvenu igru i obrlatila samo sebe. Kao: zaljubila sam se.

U stvari, malo od ovoga što osećam može da stane u taj zaljubiti-se-glagol.

Tad kad te nisam poznavala, zamišljala sam da ću te čekati nekad da se vratiš s posla, sva mirišljava i vesela. Kao: ja sam već došla s posla. Kao: izgledam kao da sam se celo prepodne sunčala na nekoj tihoj plaži. Kao: s vrata ti mirišem na more i ljubav. Klinački sam nasela na sopstvenu igru i obrlatila samo sebe. Kao: čekam te celoživotno da me zagrliš umoran i nasmejan.

U stvari, malo od ovoga što osećam može da stane u osmeh i zagrljaj. Prelivamo se na sve strane.

Juče smo bili raspolućeni mojim neraspoloženjem, ali smo se oboje napravili da je to nešto slučajno. Ti si igrao igricu na telefonu, a ja sam se pravila da čitam knjigu. Vani je duvao vetar. Jedan od onih koje ne možeš da ignorišeš, pa smo kao malo razgovarali o tome.

To je prvi znak da nešto nije u redu – razgovor o vremenskim (ne)prilikama. Zapravo, svemu u prirodi se može naći ekvivalent u srcu. Ako duva vetar – uznemiren si. Ako pada kiša – plačeš iznutra. Ako je prevruće – ljubav preliva iz tebe kao lava.

Tek kad sam tebe upoznala, počela sam da shvatam globalno zagrevanje. Ti topiš sve ono što su drugi zaledili u meni.

Više od toga ljubav ne ume. A meni je dovoljno što me zbog tebe uvek greje sunce. To je sve što imam da ti kažem o vremenskim prilikama danas. Ma, uvek.

3075bd10266c6bcc7caf9423a87cb9b8

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: pinterest.com