21 dec Zaplitanje jezikom: Sredom

Baš u sredu,

Kad sam ostala bez još jednog teksta

Ukradenog od svih izgovora koje napravim

Kojima sebi obećam da neću više.

Baš u sredu,

Kad dišem s pola daha

Uplašena od odlaženja

Uplašena od odrastanja.

Baš u sredu.

Pričaš mi priču o nestvarnom

O voljenju

Dok lepiš reči,

Kao slike o konopac,

Uz ivice mojih usana.

Jedno “Znam” na jedan

Jedno “Ne znam” na drugi kraj

I moj osmeh između.

Rekla sam ti koliko ne volim tekilu

I posle četvrte koliko volim tvoje usne.

Jutro mi je zapamtilo tu slobodu

Pa se svetilo Suncem i mamurlukom.

Muzika je bila savršena

A moj dekolte bezobrazan

I to je pravi siže te srede –

Moja drskost koja se lomi

U ritmu kao struk i kukovi

U tvojim rukama.

Sva nesklad ovog sveta

Se mrsila između naših prstiju

I naših usana

Pod sitnim pahuljama

Drugog beogradskog snega.

Svi ćoškovi od onog barskog stola

Sve do ulaznih vrata moga stana

Upoznali su našu čežnjivost

I moje ućutkane uzdahe

Čuli su sva prepričana sećanja

Još od onih asocijacija i kolena

U tvom stanu

Posle prve brucoške žurke.

Baš u sredu.

Našao si kad ćeš da me voliš

Na jednu noć

I možda više ni jednu.

Našao si kad ćeš da me ljubiš

Kao što nisu odavno

I možda neće.

Našao si kad ćeš da mi govoriš

O svoj lepoti mog postojanja

Mog disanja.

Baš u sredu.

Autorka: Tamara Luna Lav Naumović

Fotografija: favim.com