14 sep Zaplitanje jezikom: (Ne) Verujte

Ne verujte mu,

Ni jednu reč jedinu.
Verujte mi,
Ne verujte mu.

Ako vam ikada kaže,
Kako me je poznavao,
Znajte da laže.
Poznavao je samo,
Nešto, malo moga tela;
Jamice na dnu mojih leđa,
Udubljenje između vrata i mojih ramena,
Moje prste
I, rekla bih,
Da posve je poznavao, moje usne.
Nije me on poznavao;
Nikad kao oni
Što su prvo zavoleli,
Moje oči.
On je zavoleo drskost,
Bezobrazluk, smelost moju –
Đavolske rogove moje
U njegovom krevetu.
Poznavao je tog đavolka,
Malog đavola u meni,
Što je vazda merkao njegove usne.

I samo toliko.

Nikad me uistinu nije
Poznavao.
Sem, možda, ono jednom
Kad sam obrisala suze
O njegovo rame,
Ali ni tad me nije poznavao,
Tad me je samo upoznao.

Zato, ne verujte mu,
Ni jednu jedinu reč,
Verujte mi.
Ne verujte mu.

Ako vam ikada kaže,
Kako me je samo voleo,
Znajte-laže!
Voleo je samo
Ono malo mene što je video,
Ono malo mene,
što je savršeno stajalo
u njegove ruke.
Voleo je on mene
Od glave do pete,
I to što se kinđurim,
I onaj moj pogled kojim ga
Grlim,
Kojim ga ljubim, želim;
Toliko koliko je video.
On me nikada nije voleo,
Nikad kao oni
Što su me prvo upoznali.
Upoznao je on samo
Moj osmeh, usne,
Moje prste, nikad moje srce.
Voleo je te moje prste,
I usne,
Koji su uvek žudeli
Za njegovom kožom.

I samo toliko.

Nikad me uistinu nije
Voleo.
Čak ni ono jednom
Kada mi je obećao
Večnost,
Ni tad, nije me voleo,

Molim Vas, ne verujte mu,
Ni reči.
Verujte mi,
Nemojte mu verovati.

Autorka: Tamara Luna Lav Naumović

Fotografija: favim.com