06 sep Zaplitanje jezikom: Malo je verovatno da ću umreti sutra

Nekad

Zbog tog “Volim te”

Koje ti uspešno

Ćutim danima

Ne spavam noćima

Ostajem budna slušajući poeziju

Koja isprva

Zvuči kao najlepše ljubavno pismo

Moglo bi biti

Upućeno meni

A zatim

Vrlo kao poruka pred samoubistvo

Ljubav kao poslednji čin

Pred svršen čin

Samoubistva

Volela bih da mogu da im kažem

Da to i nije toliko strašno

Izuzimajući iz jednačine

Samoubistvo

Nije toliko loše

Voleti nekog do kraja života

Hej

Ako mi poslednji čin pred smrt

Bude bila ljubav

To će biti jedina smrt koje se neću plašiti

Dočekaću je oberučke

Taj dan ne bi bio danas

Baš zbog tog “Volim te”

Koje ti uspešno

Ćutim danima

Ako danas umrem

Što je malo verovatno

S obzirom da je do kraja dana

Ostalo još pola sata

Ali, ako umrem sutra

Na mokrim pločicama

Mog malog kupatila

Izlazeći iz kade

Sveže doterana

Za tvoje prste

Usne

I jezik

Umrla bih sa strahom

Da ću umreti

A da ti nisam rekla da te volim

Ako umrem, recimo

Sutra

Na pešačkom prelazu

Raskrsnice Bulevara i Golsvortijeve

Na kojoj retko kad gledam

Da li je zeleno

Kucajući još jedno “hehe”

Na još jednu tvoju prljavu šalu

Ako umrem

Jer vozač autobusa

Baš tada nije gledao

Da li ja gledam

Da li je zeleno

Umrla bih

Žaleći što nisam poslala “Volim te”

Umesto onog “hehe”

Ako sutra umrem

Na neki banalan način

Jer ne postoji

Nebanalan način za umiranje

U dvadeset i trećoj godini

Ako umrem

Na tren daleko od mogućnosti

Da ti kažem da te volim

Umrla bih

Ne znajući

Da li me voliš nazad

Umrla bih

Ne znajući

Kako zvuči “Volim te” sa tvojih usana

Malo je verovatno da ću umreti sutra

Ali, za svaki slučaj

Volim te.

Autorka: Tamara Luna Lav Naumović

Fotografija: pan xiaozhen