Zaplitanje jezikom: Kevina

8. marta 2017.

Gledam bedževe na bazaru

Razgledam

Jedan

Drugi

Treći

“Jurim Sunce”

Kažem vazda bilo

Kaže “Šefica”

Nasmejem se i rogovi đavolji niknu

Pa onda “Vrh riba”

Tu nema govora

“Moj bog je moja mama”

Vidim ljudi se grabe

Ja se nasmejem i kažem

“Moja mama je debil, ne bi ona to skontala”

Ha ha ha

Nas troje u smeh.

Moja mama je jaka žena.

Moju kilažu mnogi ne dižu iz benča

Ali moja mama je mene podigla

I moju sestru

I mog burazera.

Nema tu govora

Bakuta doprinese sa sarmama

I sa “Ajde sine, nemoj da si gladan”

Doprinela je i kešom

Ni tu nema govora

Ali moja mama je jaka žena.

Imam njenu krv i njene oči

Oči me katkad uplaše

Kad se izbečim dok stavljam maskaru

Kažu da sam mamina ćerka,

A i tatina.

Tatin više sin

Doduše

Ali mamina sam ćerka

Ne u smislu kao mamin sin

Već da se borim

Da lajem

Da kidam i vučem.

Da psujem

Hah.

Kako sam se samo rasplakala

Kad se prvi put ošišala

Na kratko

Zaključala sam se u kupatilo

Danas ta muška frizura

Govori sve o njoj

O njenim očima

O njenom kratkom fitilju

O njenoj borbenosti

O njenoj snazi

Ne govori samo o njenom stasu

Jer je i dalje vrh riba

Kad se uzmu u obzir sve keve njene generacije

Moja mama je jaka žena

To i oči sam nasledila od nje

I ništa više

Reklo bi se možda

I ništa manje

Moja mama je Bog

Zasuze oči

Malo od dima u dnevnoj sobi

Jer Milica opet puši

Malo od istine

Sa Milicom ume da razveže od Kulina bana

Sa mnom zaveže na “Šta ima”

Pa kud koji mili moji

Moja mama misli da sam vodila stranku

Na fakultetu

A ne studentsku organizaciju

“Samo politika mala, a?!”

Razumem je, imam predispozicija

Ali u tom se blatu ova svinja ne valja

Moja mama brine o mojoj kilaži

“Маnje porcije mala, manje”

I bakuta se pridruži sa

“Bila si mi najlepša”

Nasmejem se dok stavljam treću sarmu u tanjir

Moja mama nije pročitla ni jedan moj tekst

Sem onog jednog

Što je u osmom razredu objavljen u zborniku

“Majci za Osmi mart”

Drži ga još uvek na polici

Moja mama ne zna da plačem

Posle svake pročitane knjige

A da u pauzi plačem

Zbog svih nepročitanih knjiga

Moja mama ne zna da sanjam

Da jednog dana otvorim restoran

I kuvam četvrtkom

I da se to zove “Četvrtkom sa Tamarom”

Kao što sredom zaplićem

Ali ne zna da sredom zaplićem

Moja mama ne zna za moj emotivni prtljag

Misli da je stvar rešena šalom

O rušenju placa na Kopu

Jer je mogla da “zaturi dozvolu”,

Kao što je on onda zaturio svoju muškost i moje srce

Moja mama ne zna da sam sebi lepa

Da ujutru stavim karmin u boji kože

Jer mislim da mom licu ne treba više

Moja mama ne zna moje prijatelje

Moja mama ne zna da se bojim učmalosti

Moja mana ne zna da se bojim njenog pogleda

U mojim u očima

Moja mama ne voli moje tetovaže

Moja mama misli da je depresija “trip”

Moj Bog nije moja mama

Autorka: Tamara Luna Lav Naumović

Fotografija: Slavko Stamenić

zaplitanje.jezikom.blacksheep.rs