Zaplitanje jezikom: Kao tačka na i

30. avgusta 2017.

Stavimo stvari ovako

Želim da kad izmorena

Od vođenja ljubavi sa tobom

Ili jebanja

Zovi kako hoćeš

Ja imam svoje nazive

Želim da kad izmorena

Od tog čina spajanja

Ne dve duše

Ne dva tela

Dva univerzuma

Spajanja raspršenih čestica

Eksplozije dveju zvezda

Ne, ne izmorena

Želim da kad mi se misao

Pretvori u zrak svetlosti

Zarobljen u lobanji

Posle tog spajanja

Preplitanja

Želim da legnem

Udahnem duboko

I zadržim taj tremor u grudima

Još samo pet minuta

Još samo pet minuta

Još samo pet minuta

Još samo pet minuta

Dok ne prođe poslednji trzaj

Kao pečat

Na urezano sećanje

Na malopređašnje dodire

Želim da legneš

Naspram mene

Da jagodicama prstiju

Usadiš mir u moje zajapurene obraze.

Da me privučeš u zagrljaj

I u tom pucanju kostiju

Čuješ sve moje krike za tobom

Kojima te molim da ostaneš

Dok ti šapućem da volim te

Da, volim te

Volim te

Volim te

Volim te

Volim te dok govoriš

Dok mi govoriš da se smirim

Dok ćutiš

Dok mi ćutiš prstima na kolenima

Dok se smeješ

Dok se smeješ mojoj razbarušenoj kosi

I mojim avionima

Ispruženim dlanovima kroz prozor tvog auta

Dok grliš

Dok me grliš na spavanju

Volela bih da me češće grliš

Volim miris tvojih grudi

Mirišeš tako poznato

Dok ljubiš

Dok me ljubiš kao da je kraj

Kao da se rastajemo svakog jutra

Znam da će jedno biti poslednje

Ali ne danas

Ne danas

Ne danas

Ne danas

Želim da mi obećaš da nije danas

Ali znam da ja ne mogu

Jer svako sutra je teško

Svako sutra u kojem nisi moj

Svako sutra u kojem nisam tvoja

Svako sutra u kojem je tvoja blizina u obliku palica

Za bubnjeve u mojim grudima

Svako sutra u kojem znam da me ne voliš.

Autorka: Tamara Luna Lav Naumović

Fotografija: Felix Russell – Saw

felix-russell-saw-blacksheep.rs