Zaplitanje jezikom: Kad odem

19. jula 2017.

Govore mi da idem.

Ko?

Svi tvoji bivši ljubavnici

Čiji su tragovi ostali urezani u tvojoj koži

Svi muškarci

Koji su rukama

Usnama

Jezicima

Preponama

Dodirivali tvoje telo

One koje si pustila

I oni nepozvani

Oni koji su ga milovali

Opčinjeni njegovim krivama

Kapljicama znoja

Koje se slivaju uvek na isto mesto

U podnožju tvojih leđa

Oni koji su ga tukli

Ljuti što ga drugi dodiruju

U zagrljaju

Što postoji

Izvan četiri zida

Spavaće sobe koju si nazivala utočištem

Pa si suze skupljala

Kažiprstom sa obraza

Zatočena u tom utočištu

Crtala flomasterom srca

Po ožiljcima.

Govore mi da požurim.

Malo je vremena

Vidim im poglede zarobljene u tvojim očima

Besni kao kerovi

Zapenilih čeljusti

Čujem njihov lavež

U tvojoj kosi

Osećam njihove tragove

U tvojim porama

Zaudaraš na propale ljubavi

Ljubavi

Taj ustajao miris čekanja

Na voljenje

Nosiš kao prirodan odor

Uz te odore

Mrzim što ne kriješ

Svoje propadanje

Svoju tugu

Svoj strah

Već ih držiš obešene na trepavice

K’o na kuke

K’o na izložbi

Svaka u svome ramu

A opet ti je srednje ime Ljubavi.

Govore mi da je kasno.

Sada kada znam sva tvoja imena

Kao đavola kad prizivaš

Proklinjući prizvao sam te

Je l to uvek tako sa ženama?

Mrzim što te zovem ženom

Mrzim što te zovem ljubavlju

Mrzim što te zovem

I što dolaziš

I što ostaješ

I što me puštaš da te uzimam

Digni zidove

Nije ti osmeh oružje

Osmeh te odaje

Sutra će moje ime biti ispisano

Plavim slovima

Po tvojim grudima

Baš tamo gde si rekla da ostanem

Režaću kao sva ostala pseta

Na tvoje buduće ljubavnike

Ili ljubavnice

Jer tu se ne ostaje

Ne ostaje se

Kad prekrstiš ruke preko grudi

Kad grizeš usnu

Jer misliš da je bolje da se ćuti.

Govori mi.

Sad kad je već kasno

Kad su kerovi projalali

Kad sam ostao

Ne prećutkuj mi

Ućutkaj me

Ono sutra je daleko

Možda za jedno celo nikad

Ućutkaj me do sutra

Ućutkaj me

Tvojim zagonetkama iza osmeha

Iza smejanja

Ućutkaj me večnošću

Iza tih očiju

Čiju boju ni ne volim

K’o što ne volim

Što tako lako zavoliš

Što se ne daš dati na komade

Već u celosti

Ućutkaj me tim zubima

Nanizanim kao perle

Koje tako prkosno i ponosno nosiš

Zbog kojih ne znam

Jesam li zapravo šarmantan

Ili si ti opet na potezu

Pa me osvajaš

Ućutkaj me

Dok i ja ne prolajem.

Autorka: Tamara Luna Lav Naumović

Fotografija: flickr.com

kad-odem-blacksheep.rs