07 dec Zaplitanje jezikom: Javi se

Hej,

Kako si?

Jesi li dobro?

Kako izlaziš na kraj sa ovom zimoćom? Meni je ciča pojela obraze ovih dana. Ne šalim se. Sad nosim onaj veliki šal što je baka isplela pretprošle godine. Zamotam se u njega do očiju. Borim se na svoje načine.

Jel ti potrebno vremena da ugreješ ruke pre nego što prstima pređeš preko onih žica? Sviraš li još uvek? Nadam se da sviraš. Nisi toliko loš koliko misliš. Samo je potrebno vremena. Isto je i meni sa pisanjem. Nikad zadovoljna. Nedostaje mi ponekad tvoja kritika mog Mike. Mada, sad se ljutim što ti se nikad ništa što sam pisala nije dopalo. Možda je i to jedan od razloga što se nisam javljala. Ali drugi put ćemo o tome. Kad se vidimo. Ako i dalje budeš hteo da se vidimo.

Ne bih volela da se sretnemo na ulici i da se okreneš, pogledaš u drugu stranu, kao da smo stranci. Posle svih ovih godina to je jedino što nismo. Neka prijateljstva samo srastaju drugačije.

Nedostaje mi naše gledanje filmova. Ovako nemam koga da pobedim u izboru filma. Vodila sam kevu na “Strejndža” i oduševila se. Jesi li ga gledao? Da li ti se dopada?

Kako ti je na fakultetu? Drago mi je da je sve prošlo kako treba onda u oktobru. Zvuči kao da vodim neobavezno čavrljanje, ali znaš da to nije slučaj sa nama. Kod nas su i ove obične stvari velike. Uspevaš li da se nosiš sa mediokritetom dole? Muči li te to još uvek?

Znam da se nismo čuli odavno, ali mislim na tebe. Danas je jedan od tih dana. Gledam na polici “Majstora i margaritu”. Još uvek je nisam pročitala. Nisam ni počela da je čitam zapravo. Eto ga već skoro godinu dana otkako si mi je poklonio. Nekako uvek nađem nešto preče. Ali obećavam da ću je pre Nove godine pročitati.

Ne znam zašto ne zovem. Plašim se da se nećeš javiti. Da nećeš želeti da se javiš. Ili da ćemo zajedno ćutati, pa će odavde do dole cela zemlja obamreti u toj neprijatnoj tišini. Uvek naše svađe zamišljam kao neprijatne tišine. Možda sam zato prećutkivala sve. Sve do onda. I evo gde smo – u neprijatnoj tišini. Nadam se da ne misliš o ovome koliko i ja. Ili da ne misliš ovako. Ne bih volela da misliš da smo u svađi. Nisam ljuta i nadam se da nisi ni ti ljut.

Možda sutra budem imala više snage da okrenem tvoj broj. Volela bih da se javiš i da ne ćutimo u neprijatnoj tišini.

P. S. Sledeće nedelje izlazi “Rouge-1”. Možemo da završimo onaj maraton što smo počeli dok sam bila u Americi, pa da odemo u bioskop.

Autorka: Tamara Luna Lav Naumović

Fotografija: ruach.files.wordpress.com