07 feb Zaplitanje jezikom : Igra čekanja

– Hej. Gledaj me.

– Hej.

Puštam ga da prodire ispod kože. Dublje. Do kostiju. Dublje. Do srca. Dublje. Do duše. Puštam ga da miruje u toj jednoj tački, tačno između leve i desne pretkomore. Ko što ja mirujem pod tim nebeskim svodom.

– Gde si otišla?

– Tu sam… Mislim…  

– O čemu?

Gde odlaziš kad odem? Kome? Gde da idem ako odem? Kome? Koliko nisam tvoja? Gde je kraj toj listi čekanja? Na sve.

Broj do deset.

Diši polako.

Dok izbrojim do deset hoću da…

Dok izbrojim do deset zaustaviću se da ti ne kažem…

Jedan

Koliko bezobrazno pripadam tvojim grudima. Onaj zadovoljavajući zvuk zveckanja sitnine u džepovima. Poslednji udah pre nego što štucanje prestane.

Dva

Od svih delova na svetu – slagalica koje sam složila, srca koje sam zagubila u lomljenju, brojeva sabranih u razlomcima, rezervnih što čuvam za svaki slučaj – od svih delova, ta druga polovina mi još uvek fali. Tu je tražim.

Tri

Imaš nešto u oku. Ah, ništa – samo dve tamne pege. Zanemari.

Četiri

Nekad te zovem tuđim imenima. David, češće nego ijedno drugo ime, dok sakupljam svu snagu jednog gorostasa da istrajem u toj neravnopravnoj borbi protiv tvojih očiju. Ne uspevam da odolim tvojim napadima i svojim iskušenjima. Znamo već kako se ta bitka završava.

Pet

Prstiju tvoje leve šake obrazuju savršen kalup za moj desni obraz i kovrdžavu kosu iza desnog uva.

Šest

Kako se umoriš od voljenja, a nikad ne umoriš od voljenja?

Sedam

Dana je prošlo od kako sam te videla poslednji put. A ti ni ne shvataš da zaljubljene duše ne poznaju pojam vremena i distance. Nedostajao si mi još dok sam te pred kapijom čekala da isparkiraš auto, pre šest dana, dvadeset i tri sata i pedeset i šest minuta.

Osam

Meseci na listi čekanja. Nekad se bojim da pomislim ko će prvi odustati od čekanja.

Devet

Nekad te zovem tuđim imenima. Imenima svih bivših muškaraca u mom životu. Muškaraca koje nikad nisam imala, kojima sam se do zla boga davala. Dok im ne dozlogrdi moja sreća ili moja nesreća. Ponekad te zovem njihovim imenima kad me umor od voljenja baci na kolena.

Deset.

Sačekalo me je svako crveno svetlo na putu od maminog “Zašto ne povučeš ručnu, podvučeš crtu” do tvog stana – na tom putu je mnogo semafora.

Dok izbrojim do deset biće okej.

– O mnogo čemu?

– Ma… Domaći film, prva reč?

– Hah… O delovima.

Autorka: Tamara Luna Lav Naumović

Fotografija: Vadim Sherbakov