15 okt Zanosne žene u muškom odelu

Tokom XX veka, posebno u toku Prvog svetskog rata, funkcionalnost u modi savladala je estetiku. Zbog niza okolnosti, žene su u sve većoj meri prihvatale muške poslove, pa je i sama ženska moda sve više bila nalik muškoj. Imućne žene u tom periodu najviše su nosile pantalone na svom imanju, veoma mali broj je bio dovoljno smeo da se u njima pojavi na ulici.

Boemski odevni stil najviše su propagirale žene iz umetničkih krugova. Da žena u muškom odelu može da izgleda zanosno i elegantno svakako je pokazala Koko Šanel, koja je u to vreme otvoreno kreirala pantalone, iako su one tada bile posmatrane kao sredstvo ženske aseksualizacije. Bila je zaintrigirana muškom modom i poželela je da žene liši neugodnosti u oblačenju. Tako je nastao čuveni kostim Šanel, vešto kombinovani elementi muške i ženske mode, što je do tada bilo neprihvatljivo i strogo sankcionisano.

Jedna od prvih žena koja je takođe javno nosila muško odelo jeste Marlen Ditrih. Holivudska heroina šokirala je javnost pojavivši se u elegantnom smokingu, sa cilindrom na glavi i cigaretom u ruci. Smoking odelo bilo je posebno krojeno za nju, jer ga nije bilo moguće kupiti u radnji. Bila je čuvena i po belim, „dendi“ muškim odelima, muškim šeširima i beretkama, kravatama, tregerima i ravnim cipelama.

Ketrin Hepbern je takođe jedna od dama koja je promovisala muški stil odevanja. Udobnost je bila na prvom mestu za nju. Odavala je utisak da u inat muškarcima nosi pantalone. Jednom prilikom je izjavila: “Svaki put kad čujem da neki muškarac kaže kako više voli ženu u suknji, predložim mu da proba da nosi suknju”.

Iv Sen Loran je 1966. kreirao muško odelo za žene, koje je dobilo naročitu pažnju u modnom svetu. Tada je postao poznat po minimalističkom i androgenom stilu. Uticaj Iv Sen Lorana mnogi su shvatili kao jačanje žene, dajući joj mogućnost da nosi odeću koju su inače nosili uticajni i moćni muškarci. Razlog dugotrajne i velike popularnosti ženskog odela jeste njegova jednostavnost i simbol konačnog ženskog oslobađanja.

Autorka: Marija Ignjatović

Fotografije: imgarcade.com, fortuna.ge