22 feb Zagrljaj

Odlutaju tako nekad

Neke reči puste

Neće da se vrate

Tražim ih i sanjam

Kad – kad i pojurim

Kada rep im ugledam

Ne stignem ih svaki put

Beže mi

Kriju se ponekad

Evo i sada kada potrebne mi jesu

Potrebnije nego ikad pre

Mada to i juče rekoh

Dok sam mislila se

Da ti pišem štogod

Otišle su

Nestale

Sa sobom ponele radost

Ostavile sećanja

I suze su ostavile

Ah reči te puste

Nestanu i sada

Kada gledam te

I idem ka tebi

Bez reči slušam te

Mada nisam ni sigurna

Lepo ti da pričaš

A možda samo

U mislima mojim pričaš

Nije mi baš jasno

A ti to osetiš

Pa me zagrliš

I pričamo dugo

Zagrljeni

Telima pričamo

Što rečima nikada znali nismo

I pričamo mislima

Pogledima

I nije važno što usta

Ne otvorimo

I ne pitamo

Gde smo i šta bili

Šta smo propustili

Od čega odustali

Ne pitamo zašto

Toliko je prošlo

I da li je moralo tako

Nije bitno

Ni tebi ni meni

Ćaskati jer treba tako

Jer verujemo da ne treba ništa

Samo ono što srećnim te čini

A srećnim nas čini

Samo sada

I ovde samo

Jedini jezik koji znamo

I koji govorimo tečno

Zagrljaj.

Autorka: Hristina Petrović

Fotografije: weheartit.com