04 apr Začeće Disove Nirvane

Naši su dani već mrtvi rođeni bili; naše su buduće sreće već odavno prošle, naše su ruke, mrtve, nad mrtvim telima našim bdele i čekale da mrtva noć mrtvu zoru pobaci.

Naši su pogledi zarijeni u zemlju –  iz zemlje iskopavali plodove mrtve; i sve su se naše ugušene sene lelujale u već oči mrtve. Nad rakom leševa cvalo je uvelo cveće dok plamen je sveća, ugašen, goreo što goreti odavno neće.

Živahne grobnice zamrlih života, na neplodnoj zemlji, gajile su upokojene nade. Sa naših tela crvi su sisali smrt pod senom pognute ploče; sa naših tela – golgote seme sadilo se samo, oplođeno smrću i svime što više nemamo.

Nad našom su rakom pijani, razvezanih jezika i ustiju trulih, stali, da još jednom koju lošu o nama prozbore i da nas još jednom, već mrtve, smrću obore.

Bolela nas je duša koju imali nismo; boleše nas, mrtve, svi pomrli živi. U tihom hodu do obrušene nemaštinom žrtve – ka sebi smo ipak hodili. Svezani hladnim gvožđem – lancem okovani, ispupčenih vena, lančano smo dahu pošli; nikad stigli – daha nema.

Pekla nas je kruta zemlja – napukla od suše, da cuga krv ne mogaše – jer krvi u nas nema više. Pekla nam je pete, naša je stopala oštricom grebla, sva usahla, žedna naše vene – uz nas se mrtve uspela i počela da stenje.

Vraćala nas je uspinjanjem grobu, saginjala zemlji niže – padosmo. Naša suva usta sad su suvoj travi bliže. Napasli smo se jada i obolelih travki i ostavismo naše zube šuplje po zemlji da leže; da se sjaje kvarni, da se međ’ kore zemljine umeškolje, da ih nekad neko iskopava preznojen i skriven – bojeći se straha još nepobačene zore.

Nizaće ih oko vrata ka’ bisere bele, žutiće se s tih nedara sobom ubijene žrtve; nikadai nisu bile žive, od začeća su mrtve.

O, tako smo mrtvi i u smrti nemi. O, tako smo sreći škrti i od smrti drevni.

Tako te ne pamtim pod strehom mog ramena; ni na mojim usnama videla te nisam. A, kažu crvi da smo ti i ja od noći vremena; da si meni sve što nemam, da sam, u zrnu tvog oka, jednom tvoja bila žena.

Kažu meni gluvoj gluvi sada sati – da nisi ti ovo što me mrtvo mrtvu prati; kažu da si želja već minulih dana, kažu da si samo začeta Disova Nirvana.

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografije: weheartit.com