Volim te, i to je to, rekao je

11. juna 2018.

Nema osobe koja ga na ovom svetu usrećuje više od mene, rekao je.

 

– Ti nisi savršena, ali ne postoji niko na ovom svetu za kog mogu da kažem ono što kažem za tebe.

– Šta da kažeš?

– Da te ni za koga ne bih menjao na kugli zemaljskoj.

– To je pretenciozno i glupo. Ti ne poznaješ sve osobe na ovom svetu.

– Ne moram ni da poznajem da bih ovo znao. U stvari, ne postoji mogućnost da upoznam bilo koga za kog bih mogao isto to da tvrdim.

– Šta je ovo, kurs iz filozofije? – nasmejem se.

– Ne, ovo je kurs iz života.

– I zato je ovako komplikovano?

– Baš suprotno. Zato je ovako jednostavno. Volim te, i to je to.

 

Volim te, i to je to, rekao je. A mene je sve podsetilo  na posetu zubaru. „Ovo će samo malo da boli“. A zaboli k’o đavo.

Jer ne postoji način da nekom tako jednostavno komplikovanom ili komplikovano jednostavnom objasniš neke stvari na onaj običan način. Nešto mora da te nažulja ili zasvrbi.

Zaljubi se, pa se češaj!

Eto tako meni izgledamo nas dvoje. Jer nikad nismo SAMO nas dvoje. Uvek se tu negde prikrade život. Njegovo: odsustvo, prisutnost a odsutnost, glavobolja, nervoza. Njegov: posao, kredit i račun za telefon. Moja: nesnađenost u vrtlogu odraslosti. Moja: nesposobnost da ga usrećim.

 

Nema osobe koja me na ovom svetu usrećuje više od tebe – rekao je.

– Onda to jako loše radim. Gde je taj osmeh?

– Unutra. Ne brini, smešim se iznutra.

– Kakva mi je pa to sreća?

– Prava. Volim te, i to je to.

 

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografije: Unsplash.com