19 sep Vidiš

Vidiš samo lice. Telo. Kratku kosu. Osmeh. Crveni karmin. Crni kaput. Ceger sa superherojima. Zeleni šal koji se slaže sa lakom na noktima. Vidiš pomalo užurban hod. Prstenje na ruci. Slušalice u ušima. Naočare za sunce. Crne cipele koje idu uz kaput. Ali to je sve. Tu se završava.

Ono što ne vidiš su razlozi te kratke kose. Omiljene citate. Knjige bez kojih se ne može. Žal za preminulim omiljenim pevačem. Značenja pojedinih osoba. Mesta koja se vole. Poezija koja se diše. Važnost pisane reči. Smeh koji leči. Ozbiljne neozbiljnosti. Snove u koje se veruje. Zavisnost od kafe i čokolade. Ponekad tužnoću. Ne vidiš neke ožiljke. Poneku neisplakanu suzu. Uspavanu tajnu. Neke zaboravljene. Neke nikad zaboravljene. Iznenadne napade sreće. Isto tako tuge. Melanholiju. Neke čudne godine. Još čudnije noći. Teške odluke. Grozne poteze. Glupe greške. I još mnogo toga…

No… hajde reci mi još jednom kako ti se dopada nijansa crne mog kaputa.

Autorka: Tamara Petković

Fotografija: favim.com