Ima već više godina od kada znam za njih.
Ponekad sam bio samo usputni posmatrač, slučajni prolaznik
a na nekima sam i
aktivno
učestvovao.

Ljudi su na njima diskutovali uglavnom o politici, muzici, ljubavi, seksu
sportu, književnosti, kupoproprodaji, religiji, horoskopima
kućnim ljubimcima i
kulinarstvu.

Tu i tamo bih upao u neku inteligentnu, svrsishodnu raspravu
pročitao i dopisao nešto pametno, humano, istinito ili lepo
naleteo bih na šaku razumnih, konstruktivnih ljudi
ali sva ta forumska polemika se mahom svodila na šuplje priče
gramatički ojađene i poludementne, iskompleksirane
zbrzane spise.

Sučeljavale bi se anonimne persone sa nepomirljivim, ekstremnim stavovima
i onda pljuvale po homoseksualcima, iseljenicima, ovima, onima
a možda i po sopstvenim
monitorima.

Pretili bi, psovali, formirali virtuelne klanove i ismevali jedni druge
i pri tom se delili na četnike, ustaše, komuniste, balije
ljotićevce, nedićevce, radikale i liberale
navijače Zvezde i Partizana, Intera i Milana,
Hajduka i Dinama.

Forumi sajtova čije članstvo traži druženje, seks i srodnu dušu
su bili daleko posećeniji i imali su daleko veći broj registrovanih korisnika
od foruma sajtova koji su se bavili umetnošću
i nekim drugim
delatnostima.

Internet – forumi su ogledalo naše kulture komunikacije i frustrirane svakodnevice
naličje naše usamljenosti, vapaj našeg ucveljenog, nedorečenog bića
naše nepatvorene otuđenosti i bola
mesto jeftine razbibrige i džak za boksovanje, podijum za laž.

Bitovi i bajtovi, pikseli vrhunskih političara i fudbalskih selektora
seksologa, psihologa, istoričara, zavodnika i stomatologa
krik u etar onih koji žele

da budu

Kralj.

Autor: Marko Antić

Fotografije: tumblr.com, blogspot.com