istina je oruđe razočaranih ljudi
koji su nekada sanjali
uz pomoć kojeg vladaju
strastima koje su naučili da kontrolišu
kako bi sebe mogli da pogledaju u ogledalu
kada im jutro obećava loš dan

sahrana romantike u tuđem grobu
zbunila je ljude da veruju
kako je preživela pad svih ostalih vrednosti
u ambis kontrolisane slobode
i u obliku patetike zauzela svoje mesto utešne nagrade
za osvojeno drugo mesto
u trci za bolji svet
izgrađen na temeljima uspešne samokontrole

činjenice, naučene na teži način,
koje lako zaboravljam
kada vidim muku da pupi
i ponadam se da ću po prvi put videti
kako cveta u plemenitost
umesto u zbunjen pogled na svet
osiromašen za lepotu nežnosti
koja ništa ne podrazumeva,
a znači razliku između opravdanja i argumenta

činjenice, naučene na sopstvenoj koži,
koje lako odbacujem
iz straha od nečijeg odlaska
pošto sam proveo previše vremena
sam sa sobom
razmišljajući o tome
kako bi mi život bio lakši da sam lep,
da ne umem da čitam
ili da se ne plašim smrti toliko da je prizivam

kada nekoga upoznam,
uvek tačno znam
zašto će me i kako razočarati,
na koji način i koliko puta,
jer puno očekujem od ljudi,
ali gajim odnos sa njima pošto smatram da veštom manipulacijom
mogu da im promenim životni put
pitanje je sad, je li to zavaravanje ili nadanje?
da li to znači da imam čistu dušu ili prljavu maštu?

odsustvo roditeljske pažnje
rađa emotivno nezrelu decu
nekontrolisanih nagona,
nasilje odvaja kost od kože
pa se svaki dodir osim udarca
čini površnim,
laži postaju način života
kada se previše toga zna i oseća,
ali nije svaki beg opravdan
samo jer za njega postoji objašnjenje
zbogom nikada nije fer