29 jul U ljubavi sa divljom svinjom

Ne volim groznicu najluđe noći. Ne volim je toliko da sam prvog januara imala namjeru odrubiti glavu tadašnjem dečku. Ali sam smotana u pokušaju da skijom usmrtim nekoga, osim da sebi slomim nos. Razvukla se ta ljubav kao istrošena žvakaća guma zalijepljena ispod đačke klupe i visi do poda, sa onim istanjenim dijelom na kome će da se prekine. Baš tih dana smo se prekinuli, on i ja. On je bio onaj dio koji je pao na pod i zalijepio se na nečiji đon. A ja sam ostala da visim u zraku, odlučna da ne želim ljubav u ljudskom obliku nikako. Nabavit ću ribice, mačke, kokoške, guštere, krokodile ako treba, ali muškarca ne želim u životu! Imat ću družinu kućnih ljubimaca, jesti sve što poželim i glumiti da sam očajna.

Sve bi bilo tako da jednog popodneva moja najbolja prijateljica nije došla kod mene sa poklonom. Ružičaste naočale. Onda je prstom pokazala na njega i rekla: „Samo pogledaj!“. I samo sam ga pogledala. Usporenim pokretima, kao da je Bog želio da svaki njegov pokret bude dovoljno spor kako bih zapamtila kako je svaki savršen, koračao je prema meni. I sve je bilo ružičasto i savršeno. Moj savršeni muškarac je bio takav da sam se bojala samo da neko drugi ne vidi koliko je savršen i ne ukrade mi ga. Mjeseci ljubavi i sreće. Ali mene pehovi ne zaobilaze. Moj savršeni muškarac slučajno je nagazio moje naočale i jedno staklo je puklo. Rekla sam da nema veze, jedno staklo je dovoljno. I raščupana, luckasta, vratila ih na oči.

Opet je vrijeme stalo. Moj muškarac ide sporim koracima prema vratima kupatila. Gledam ga iz kreveta. Ima savršene noge i guzu… i dlakava leđa. Oštra siva dlaka prekrivala je leđa… Rukom koja nije ličila na ruku češao je onu zgodnu guzu preko bokserica. Onda se okrenuo da me upita nešto. Divlja svinja! Moja savršeni muškarac bio je pola Apolon pola divlja svinja! Ustala sam i prišla ogledalu misleći da sam i ja postala divlja svinja. Ali ne, bila sam to ja sa čudnim smiješnim ružičastim naočalama u obliku srca. Pola ogledala bilo je ružičasto a pola uflekano mojim prstima i ko zna čime sve ne. Opet vrijeme, sad se vrti unatrag. I vidim površnost divlje svinje u svakom mom pokušaju da ova ljubav bude jedinstvena i divna. Vidim beletristiku na njegovoj strani kreveta. Vidim i komšinicu sa ružičastim naočalama kako ga sa balkona zavodi i flertuje sa njim. Vidim i one žene u prolazu kako ga svlače pogledima a ja ludim zbog toga, vidim da i one imaju ružičaste naočale u obliku srca. Vidim i đavola kako mi sjedi na ramenu i smješka se. Svezala sam mu šamarčinu onim naočalama tako jako da je i drugo staklo puklo i smislila plan.

Prodat ću ga lovcima da ga samelju u kulen i kobasice. I spasiti sve one glupače, koje gledaju kroz ružičaste naočale, bar jedne divlje svinje na ovom svijetu!

Autorka: Luna H.

Fotografija: tumblr.com