Tvoje oči boje zemlje

31. januara 2018.
To more u tvojim očima,
boje zemlje.
Je sve,
po čemu bih bosonoga hodala.
Zaigrana,
u ritmu tvojih misli.
Koje se prepliću,
sa mojim iluzijama.
Po mraku gradskih ulica.
Prikrivena senkama,
na tvojim ramenima.
Preko kojih bih noću,
beskrajno prelazila.
A ujutru opet bila,
na kraju sa kojeg sam krenula.
Sve planine bi se urušile,
da mi prsti do tebe dosegnu.
Ne bi li se izgubili,
u vlasima tvoje kose.
Mirisa čempresovih šuma.
I čitav kosmos bih pregazila,
da ti na rub usana nagazim.
Mojim oteklim usnama.
Tek izronjenim,
iz mora sladunjavih reči,
koje su se nalepile za njih.
I da se mesec uruši,
ja bih ga sa tobom dosanjala.
Punog i žutog.
Sa beličastim oreolom.
Utopljenim u tvojim zenicama.
Koje i da sam beskrajno gledala,
ne bih mogla da sagledam.
I opet bih ti reči,
rukama grlila.
Da ne ostanu neobgrljene.
I oblake bih nebu pripojila.
Da plove,
tamo gde sam more u tvojim očima,
boje zemlje,
pregazila.

Autorka: Dragana Marković

Fotografija: Dragana Marković

Processed with VSCO with p5 preset