18 feb TIŠINA

Nisam više ona stara.

Sada sam starija,

malo mudrija.

Sada šutim tiše.

Ne gazim punim

stopalom.

Vrhovima prstiju

ispitujem težinu koraka.

Držim se ucrtanog pravca

na kojemu parket ne škripi.

Dva puta u lijevo,

tri u desno i

jedan put ravno, do vrata.

Ostavljam ih odškrinutima,

da mogu čuti ako se

u snu promeškolji.

Šaptom opsujem

zbog praznog hladnjaka.

– Čime je misliš nahraniti?

korim sebe.

Sa zida skidam

dva komadića bjeline:

jedan za nju, jedan za sebe.

Nama ne treba puno.

Tek toliko da prešutimo noć.

Autorka: Ljiljana Jelaska

Fotografija: weheartit.com