Tako je lako biti žena,

a ne biti ništa od onoga,
što ženom smatraju.
Jer ti nisi proporcija očnih kapaka.
Ni sinhronizovani,
trzaji trepavica.
U tebi ništa ne teče,
u ispravnom smeru.
Jer dovoljno pravo postojiš,
da vazduh nepravilno struji,
kroz tvoje nozdrve.
Toliko čulno,
da udišeš i izdišeš tonove.
Ni tvoji prsti,
nisu konopci,
koje će neko da veže.
Već rasute siluete,
po svemu što su dodirnule.
Bosi tabani,
su ti uglačani,
zemljom koju su pregazili.
Ti nisi kosa,
u kojoj se mrse,
tuđi pogledi.
Već prostranstvo,
svih onih nerascvetalih misli,
i boja.
Ti si žena,
i da si samo malo bolja.
Bilo bi suvišno,
ženom te nazvati.