16 jun Ti (molitva i ispovest ljubavi)

Ispunjavaš čitavu moju dušu,
želim da te samo nežno dodirnem,
uspevam samo u mislima
u snovima teško
u životu nikako.

Divim ti se izdaleka,
znam, ogromna tuga svaku ljubav prati.
Da se kao sunce ponovo rađam,
svakog dana biću bedan
ubijaće me prostota.
Za kristalno čisto srce
reči nemaju smisla,
ćutanje je slikanje sebe,
a prazna priča šareni crtež.

Svaka reč sa tobom je milovanje,
svaki tren raj,
a samo pogled opekotina.
Ne osećam kako vreme protiče,
molim se da napustiš sve neshvatljivo i bolno,
pokušaj da setu i radost pomešaš,
jedino nežni dan donosi sreću,
tada je život u svakom trenu nov,
uzbudljiv i neshvatljiv.

I tišina s tobom je draga,
sloboda njena je sakrivena
u strahovima od zamora života,
najcrnjeg gonitelja.
Osvoji najgori deo moje duše,
u očima nosiš čiste zrake sunca,
neverovatna nežnost treperi u bliskosti srca,
dok me sadašnjost progoni, prati i satire.

 
Voli i nikom ne govori,
otrgni duh od praznine,
ne boluj od sudbine,
veruj da je nada bez hrabrosti samo pepeo,
da nemir ima i drugu stranu,
a topla tišina ne.

Dolazi sumrak vremena i bura haosa,
stalno lutanje u otupelosti duha.

Ljubavi, ti si samo lažna mašta,
nedužna radost i zrno poverenja,
ovo je lice drugog čoveka,
nesrećnika što se samo u snu iskreno moli.

Autor: Vladimir Vučković

Fotografije:pinterest.com