10 nov The Socks- jedinstveni i prepoznatljivi bend

„The Socks” je bend iz Velike Plane, koji je nastao  2007. godine. To je skup mladih i talentovanih ljudi koji, koristeći više muzičkih pravaca, stvaraju svoju muziku, jedinstvenu i prepoznatljivu.

Jana – gitara

Jelena – bubanj

Vuk – bas

Uroš – vokal

Šomi – tonac

Za početak nam bliže objasni vaš muzički pravac.

Naši muzički ukusi su raznoliki, s obzirom da se žanrovski ne ograničavamo. Shodno tome, muzika koju pravimo nije striktno rege ili pank-rok. Slušamo rege, dab, rok, pank, hardkor, džez, soul, hip-hop, ska…

Ko je dao ime bendu i kako je sve počelo?

Bend smo imenovali bez ikakvog razmišljanja i dogovaranja. Bendu smo dali ime neposredno pred prvu svirku, kada je trebalo da organizator napiše ime benda na plakatu, i tako je ostalo. Sada nam je glupo da posle šest godina menjamo ime, kada nas mnogi znaju kao „Čarapice“. Pritom, tada o bendu nismo razmišljali kao sada. Okupili smo se zbog dobrog druženja i svirkanja i nismo imali planove za rad benda. Sve je išlo spontano. Leto bez obaveza, sestra i ja u srednjoj školi, Vuk i Uroš na studijama u Beogradu, a leto je prava prilika za nešto lepo i novo u Plani, kada su svi manje-više slobodni.

Na početku je bend brojao više članova. Opiši nam šta se u vezi sa tim dešavalo.

Da, bila su još dva člana – Olja (klavijature) i Đura (gitara). Hvala im puno na radu sa bendom i dobrom druženju! Na kraju je ostalo nas četvoro i počeli smo da radimo autorske stvari. Imamo i tonca/pilota Šomija (svi će se složiti da je najbolji ortak na svetu). Rege-dab pesme ne bi zvučale kako treba da nije njega, ali ako još jednom na koncertu zaspi za šankom, dobiće pljusku! He-he.

Bend je nastao u Velikoj Plani. Gde je vaš bend nastupao i vežbao?

Podrum Doma omladine u Plani je 2007. i 2008. godine bio u funkciji. To je bio dobar prostor za svirke. Na takvim mestima najviše smo uživali svirajući. Sada kod nas postoji samo jedan takav prostor – „DRUM bar”, pa smo proredili koncerte kod kuće.

Koliko ste pesama objavili i gde ste sve snimali?

Pre albuma-prvenca imali smo dva demo-snimka. Oktobra 2011. objavili smo album „New Wind“, čiji je jedan deo snimljen u Kragujevcu („Wild Cat” studio). Tu smo snimili bubanj i vokale, a ostalo kod Slobe, koji je naš dobar drug. Možda je i to razlog što smo sve to razvukli do sledećeg leta.

Svirali ste širom zemlje. Gde ste sve nastupali?

Nastupali smo u Beogradu („Akademija”, „Ciklon”, KST-ov maskenbal, „Gun”…), u Smederevskoj Palanci, Kragujevcu, na Trenchtown festivalu na Paliću, u Beloj Crkvi, Vršcu, Valjevu, Kraljevu, Gornjem Milanovcu, Petrovcu na Mlavi, na Zaječarskoj gitarijada, u Leposaviću, Nišu… Nadamo se uspešnoj realizaciji turneje krajem marta meseca, na relaciji Srbija-Makedonija-Grčka-Bugarska.

Sa kim ste sve delili binu?

Delili smo binu sa bendovima: KKN, Hornsman Coyote, LUR, Bandage (Atina), In From The Cold, Lost Proppeleros, Proces, Zvoncekova Bilježnica, SUS, Cotton Pickers, ZAA, Samostalni Referenti, Ska Ringišpil…

Kojim bendovima ste najbliži kada je u pitanju muzički ukus?

Kad su u pitanju bendovi, svako od nas ima svoje favorite, ali mislim da smo uglavnom veoma blisko orijentisani, a zajednički presek te muzike pruža mnogo mogućnosti. Zato nam je muzika fuzija onoga što najviše volimo, „crossover”. Volimo da je zovemo „jah rock” ili „rasta punk”, lepo zvuči!

Kakve su reakcije ljudi na vašu „miks” muziku?

Ne razumeju svi ovakvu mešavinu muzike. Pojedinci nam kažu da bi trebalo da se koncetrišemo samo na rege ili na pank, ili već nešto drugo, kako bismo bolje prolazili na domaćoj sceni. Pa, slušali su „Sublime”, „Bad Brains”, „Suicidal Tendencies”… he-he.

Vaši tekstovi su na engleskom jeziku. Koje teme dominiraju u njima?

Tekstovi su nam na engleskom, na srpskom nismo ni pokušavali. Ovako se više uklapaju u muziku. Čini nam se da bi tekst na srpskom izmenio stil koji forsiramo. Oni su uglavnom rasta-ljubavni, rasta-socijalni, ili samo rasta… he-he.

Na koji način stvarate pesme?

Što se tiče načina na koji stvaramo, to uglavnom radimo tako što stvaramo muziku do nekih 70% njenog konačnog oblika, a onda, kada imamo gotov tekst, on je samo dovede do finalnog oblika i eventualno prepravljamo neke aranžmane kako bi se sve bolje uklopilo.

Ko je vaša najveća podrška?

Podršku dobijamo od mnogih starijih bendova i muzičara, a pre svega od svojih prijatelja.

Zbog čega ste vi crne ovce?

Crne ovce smo jer pokušavamo da izguramo nešto što nije „mainstream”, a to nije lako uraditi u Srbiji, pogotovo sa našim „jah rock-om”! 🙂 Ali takvo stanje nije prepreka da se radi ono što se voli.

Miloš Stepanović

Fotografije: The Socks arhiva