Ta ljubav.

2. marta 2017.

– Gde si ga našla?

– Nisam ga tražila.

– Dobro, gde ste se upoznali?

– U klubu. Pozvao me je da dođem za njegov sto.

– I ti si došla?

– Nisam imala svoj sto. Dobro, imao je osmeh i oči.

– Osmeh i oči? To imaju svi!

– Osmeh i oči u koje bih mogla da se zaljubim. To nemaju svi.

– Jesi li bila pijana?

– Ne.

– To je onda prava stvar!

Ne znam da li je stvar.

Ne znam zato što ljudi svašta pišu o ljubavi.

Ne znam zato što sam i ja svašta pisala o ljubavi.

Pijana i trezna.

ta.ljubav.blacksheep.rs

Jedan dečak se pitao koliko li je mala ta ljubav kad stane u jednu pesmu ili knjigu.

Drugi je pisao o njoj, jer je nije imao. Kažu da najviše pišemo o onom što nemamo i što nam fali.

Treći nas je spamovao sa fotkama svoje devojke po Instagramima. Sa komentarima: Moja ljubav; Moja buduća žena.

Jedna devojčica je tu ljubav dovodila u vezu sa torbama, automobilima i splavovima. Ona piše kako možeš jače da se zaljubiš kad neko ima lep auto. Ili te odvede na splav, pa poruči bocu koja šljašti.

Druga devojčica mi je ispričala kako ga i dalje čeka. Dok on čeka bebu. Sa drugom devojčicom.

Treća me je danima ubeđivala da je to sebično osećanje. Da je reč o bežaniji dvoje ljudi koji ne umeju da budu sami. Kad pobegnu, oni zaborave i na vreme, i na prijatelje, i na ludovanja. Smire se jedno pored drugog i postani dosadni.

Nije važno ko je ovde u pravu.

Ljubav nije definicija, ni recept.

Ali mislim da je skroz okej i kad je u knjizi, i kad je osećamo i kad je torba.

Dok je ne prepisujemo od drugih.

Dok ne radimo jer tako treba.

Dok prilazimo stolu i dozvoljavamo da nam priđu.

Osmeh i oči.

Pijane ili trezne.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: favim.com