19 jul Svi su mi stihovi kao šake
Kažu,
Lenka je sinoć umrla.
U potkrovlju starog doma.
A ja ni sada ne znam,
hoću ikada dovršiti,
pesmu o tebi.
Kraj mi je oduvek bio,
tako iracionalno jasan.
A na početak,
nikada nisam stigao.
Evo ni sada ne znam,
da li sam onaj,
siromašni pesnik.
Koji je celog života pisao,
ne bi li bio dostojan,
da o tebi piše.
Ili samo zanesenjak,
koji se protraćio jureći nedostižno.
Neosvrćući se iza,
gde ga je jurilo to nedostižno.
Razbacao sam reči iza sebe,
kao da će se,
one retke i prefinjene,
sažmeti u jednu pesmu o tebi.
Jedino za čim čeznem si ti,
i jedino za čim žalim,
su oni potrošeni papiri,
dok sam pokušavao,
da pišem o tebi.
Ni jedan stih,
nije bio dovoljno rastegljiv,
da te obgrli.
Ni dovoljno prostran,
da u njega ulegneš.
Svi su mi stihovi,
ostali prazni,
kao ove moje šake.
Autorka: Dragana Marković
Fotografija: Dragana Marković
Sorry, the comment form is closed at this time.