26 dec Svet odraslih?

Ono kada posle dvadesetog nemaš želju da slaviš naredne rođendane, jer stariš, a društvo ne voli stare. Ne, ne.

Ono kada završiš fakultet i visiš na birou godinama.

Ono kada je kristalno jasno da možeš da se nadaš normalno plaćenom poslu , samo ako u pravo vreme, na pravom mestu imaš krvnog, tazbinskog, adoptivnog srodnika, kuma ili pobratima.

Ono kada živiš u državi u kojoj oni koji se očajnički bore da zauzmu pozicije sa najvećim stepenom odgovornosti, ustvari, ne razumeju pojam iste, njenu težinu, suštinu i značaj.

Ono kada ne možeš da se setiš kada si poslednji put čuo neku lepu i radosnu vest na tv-u, jer si preplavljen tragi-komičnim, psihodeličnim, besmislenim sadržajem koji ti je serviran kao realan, da realniji ne može biti, prikaz stvarnosti.

Ono kada nisi cool ako odbiješ da se alkoholom ili drugom opojnom supstancom odvojiš od  života subotom, petkom ili otprilike, bilo kojim drugim danom u nedelji.

Ono kada si čudak ili “glup, pa ne shvataš” ekstra-mega-super kvaziduhovitu-primitivno-mediokritetsku-prostačko-idiotsku opasku, foru ili vic.

Ono kada se ne uklapaš.

Ono kada te, bukvalno, uče  da mrziš, razlikuješ i osuđuješ ljude po boji kože, nacionalnosti, verskom ili seksualnom opredeljenju, muzičkom ukusu, obrazovanju i sl.

Ono kada te uveravaju da tamo neki učenjak iz komšiluka, ćutljiv i nezainteresovan za usputnu razmenu fraza (zvanu razgovor) nije sasvim normalan, dok je komšija koji maltretira ženu i decu, lik koji se uredno javlja na ulici, jedan, posve, kulturan i normalan čova. Tuga.

Ono kada na facebook-u vidiš drugare iz osnovne i srednje škole, kolege sa faxa, kako se ponosno, po principu:  učlani se i vozi, politički osvešćuju i aktiviraju, dele fotografije sa uglednim članovima stranke i idealizuju program iste, kakav god, jelte, on bio.

Ono kada te teraju da odrasteš, da prihvatiš život kao neminovno haotično i nepromenljivo stanje; Kada te savetuju da ćutis i ne odskačeš previše od mase, da se i ti pridružiš većinski prihvaćenoj letargiji, ušuškanoj u melanholiju.

A onda,

Ono kada odbaciš koncept računanja godina i uživaš u svakoj godini, mesecu i danu koji ti je dat. Sve je lepše kad si mlad duhom.

Ono kada znaš da si diplomiranjem usrećio i učinio ponosnim svoje roditelje, a tek bake i deke. Malo li je na ovu opštu otuđenost? Biće posla.

Ono kada si na fakultetu učio da znaš i razumeš, pa te je taj isti fakultet, pored konkretnog gradiva, naučio i drugim vrednostima (na ovaj, ili onaj način); kada iz čiste radoznalosti nadograđuješ to znanje i kada znaš da ćes u svom budućem poslu, kakav god on bio, uživati i da nećeš pristajati na manje.

Ono kada se slatko nasmeješ klovonovima.

Ono kada svakodnevno iskopavaš na netu neke lepe vesti, interesante događaje i duhovitosti, sopstvenog zdravlja radi.

Ono kada, uprkos trendu, jedina doza koju uzimaš je dnevna doza kreativnosti i smeha.

Ono kada se opredeliš da se i pored rizika da budeš izopšten iz društva, ne nasmeješ na glupost.

Ono kada si ponosan na sebe što nisi ukalupljen/običan/jedan od…

Ono kada upoznaješ nove i drugačije likove, njihovu kulturu i način razmišljanja; kada ti se putuje na najudaljenije delove sveta zbog ljudi. Ljudi, ne čovekolikih iskompleskiranih bića.

Ono kada ne veruješ pričama i dovoljno si inteligentan da stavove formiraš sam.

Ono kada se odlučiš da održiš minut ćutanja (tada) palim čistim dušama i zdravim mozgovima, ali ti pažnju zaokupi dobra pesma sa plejliste, i ti izabereš prioritet. Muzika leči. Muzika usrećuje. Muzika, ne turbo produkti.

Ono kada kategorično odbiješ da se priključiš svetu odraslih (i njihovoj filozofiji života), jer znaš da, i kada je težak – život je lep; kada napišeš ovaj tekst, nakriviš (imaginarnu) kapu, spontano počneš da zviždućeš i jednostavno nastaviš da na život gledaš pozitivno.

Always look on the bright side of life…tu du, tudutudutudu.

Autorka: Zvončica

Izvor: iSerbia

Fotografije: weheartit.com, whicdn.com