23 nov SVE

Maloumne kasirke
Više se ne osmehuju,
Broje pare, ostaju dužne dva dinara,
Ja im i to opraštam,
Kao i to da su mogle biti nečije sve.
Dok su bile u majčinom stomaku,
Dok su jele kašu,
Dobile prvu menstruaciju.
Sve to potrošeno vreme,
A mogle ste nekome biti sve.
Alkosi ispred diskonta pića,
Mogli ste nekoj biti sve.
Mogli ste nazdravljati novom danu,
Mogli ste spavati,
Samo da bi ponovo ustali i nekome bili sve.
A to „sve“ često može biti mnogo manje od „ništa“.
Može… Može…
Može i nebo ponekad da podeli svoj osmeh.
Mesečev sjaj divan je kompromis
Svakom etiketiranom ludaku.
Neko se nekada popeo na taj mesec,
I mogao mu je biti sve.
Nebo me često podseti na domine.
I sve to sa rušenjem sagrađene sreće,
Koja nije ništa više od malog „svega“.
Koja nije više od mirisa čaršava koji namerno ne pereš,
Iako miris neke kojoj si mogao biti sve bledi,
Postaje depresivni odraz,
Postaje štrokava postelja puna prljavštine.
A mogla je biti sve.
Maloumne kasirke,
Nikada im neću tražiti dva dinara nazad.
Jer i one su, kao i ja,
Nekome mogle biti-
SVE…

Autor: Milan Mažibrada

Fotografija: favim.com