Status quo

8. avgusta 2017.

Ležim u tihoj sobi

 Bez sata i televizora

 I prisećam se kako je otpočelo

 Primirje sa životom.

Čudno je kako vreme

 ume samo da prolazi

 i ništa više.

 Nikada nisam pamtio datume, ništa sem rođendana

 nije moglo da se zadrži u glavi.

Četvrti u mesecu ne može da ispari.

 Jedno jutro u kojem se nisam probudio mamuran,

 jer nisam ni zaspao.

 Jutro u kojem sam dobio poruku „može“.

 I verujem da nisam hodao.

 Bilo je pola 5 i pošten svet je spavao

 dok su se čuli pijani glasovi vraćanja iz grada.

 Ja sam osetio sigurnost

 U napuštenim ulicama

 Bio sam vodič

Pomalo lud da odaberem

 Omiljeno mesto

 Gde se vidi čitavi grad.

 Sunce se budilo

 Dozvolio sam svetlosti da deluje

 I pruži najlepšu panoramu.

 Rušio sam zidove u glavi

 smeh se jedino dešavao.

 Dozvolio sam sebi da se osetim dobro.

 Dozvolio sam njoj da utiče.

 Dozvolio sam ljudima da spavaju.

 Dozvolio sam da nikada ne zaboravim jutro

 Koja po običaju prespavam.

 Dozvolio sam noći da prestane da muči

 Uspeo sam da pobedim.

 Ležim u tihoj sobi

 Bez sata i televizora

 I prisećam se kako je otpočelo

 Primirje sa životom

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: weheartit.com

status-quo-blacksheep.rs