26 maj Šta ostaje?
„Samo da uspem, Bože, samo da uspem! Tada će sve biti drugačije!“
Miloš nije izgovorio ove reči, ustvari, ne naglas, ali, bez obzira, ljudi su ih mogli čuti. Bile su tako očigledne. I savršeno su mu pristajale.
Miloš je bio jedan od onih ljudi koji su imali iskrivljeno mišljenje o sebi. Uviđao je samo svoje lepe osobine, štaviše, bio je gordo opčinjen njima, što je za posledicu imalo to da su one loše isplivavale i bile njegov prvi vantelesni dodir sa ljudima u okolini. On to nije znao, kao što drugi nisu znali koliko su njegove dobre osobine dobre. Koren njegovog socijalnog problema, lično.
Njegov rani život bio je težak, presadržajan i pozitivan na bojažljiv način, ni malo u skladu sa njegovim vrednostima, a i čiji je život takav? Bio je osoba koja može da izdrži, a još više je bio svestan toga. Izreka da u manju vinsku flašu ne može stati litar vina bila mu je smešna i ni malo strašna. Ako me pitate da li je Miloš vodio srećan život, ja ne mogu da vam odgovorim na to pitanje, jer bismo prvo morali da definišemo sreću, a onda da je uklopimo u Miloševu percepciju života i tek nakon toga izvučemo logičan zaključak iz ove jednačine. Mada, činjenica da sreća mora da se računa, govori dovoljno o ovoj temi.
Međutim, bilo mu je sasvim dobro. Miloš nikada ne bi rekao da se oseća loše, da mu je život loš, uistinu nije tako ni mislio, ali, nekako, uvek je taj mali deo, koji je bio neophodan za potpunu sreću, bio mnogo, mnogo veći od, na papiru, većeg dela sreće koji se nalazio u njegovom džepu, duši, u njegovom životu. To malo parče, tu problemi sanjaju.
I uvek se borio sa vremenom, uvek ga je bilo malo, i nikada dosta.
„Da je vreme čovek bio bi zaista čudan, jer niko ne može biti tako čist, tako pravedan, to je božanska osobina. Vreme te voli iskrenije od bilo koga, i to je istina, ma šta god ti mislio. Jer što si bolji prema sebi, to ti vreme više kroz prste gleda, a što ga više puštaš, ono brže prolazi. Baš kao što bi ti birao, da možeš, a opet kukaš. Takav si čovek, Miloše…“- umeo je da govori sebi. Umeo je da razume, ali i da kritkuje, i sebe, i druge, i zakone. Da voli, da pokušava, da besni, da čeka, da bude strpljiv, da bude miran, da ubije. Bio je spreman na sve. Samo da uspe. Samo da se ostvari. Da vodi život kakav želi. Tek tada može biti srećan. Tek tada može biti. Tek tada…
… Danas, Miloš uzima 77. godinu i on nije doživeo uspeh na način na koji se nadao. Danas, Miloš je srećan čovek. Miloš je pobedio sebe. Miloš će ići u raj, ako postoji. Miloš je primer. Miloš je uzor. Miloš je pobednik. I Miloš, Miloš ima samo jedno kajanje – jako dugo čekao je sadašnjost, a ona je došla tek u starosti.
Autor: Stefan Lalić
Fotografija: tumblr.com
Sorry, the comment form is closed at this time.