Smislu

30. marta 2018.

Danas ću te videti

tvoje oči,

ruke,

šake,

prste.

Čuti tvoj glas

smeh,

prepoznatljivu gradaciju u govoru.

I, smislu,

sve što mogu da  mislim je

koliko te volim

i koliko je to glupa

i slaba reč

za ono što se sudari

u našim pogledima,

upućenim osmesima,

sada,

i za dve godine,

i za šest godina,

i zauvek

jačina biće ista.

 

I, smislu,

ostavila bih sve.

Svaku sreću,

sva Sunca,

moju ravnicu,

i tuđe brige koje ti nikad nisi imao

kada mi napišeš:

Hvala ti.

Jer svaka reč

koju mi razmenimo sada

i koju razmenimo ikada

sadrži ljubav svih svemira zajedno;

onu zbog koje je Laza Kostić

napisao Santa Mariu della Salute.

A moj odgovor:

Uvek

Je najiskrenija reč

koju sam ikada mogla izgovoriti.

Jer si ti moje uvek.

 

I nema ničeg drugog,

to su iluzije.

I ne ostaje mi ništa

nego da na papir,

da u vazduh,

da u sebe vičem

tu glupu reč:

volim te, smislu,

uvek.

Autorka: Julija Sabo

Fotografija: weheartit.com