Slepi putnik

17. aprila 2017.

Odavno je sve
počelo da mi smeta.
Tvoj glas, osmeh,
pogled, hod.
Način na koji
započinješ razgovor
sa drugima.
Sve vezano za tebe.
Zašto?
Izgubljena sam.
U tom pogledu
sam se prepoznala.
I taj osmeh
oduzima mi vreme.

Previše mislim na tebe.
Nije fer.
U mojoj si glavi,
a nisi čak ni kupio ulaznicu.
Nisi me ni upoznao.
A tako si se brzo
sklupčao u mojim mislima.
Nemaš srama.
Nimalo.
Proći će
ovo moje gluvarenje.
Možda.
Čisto sumnjam.
Takvo lice se ne zaboravlja.
Nikada.

I ne bih ovo nazvala
„gluvarenjem“.
Ipak si ti
nešto više od toga.
Slepi putnik bez srama?
Nevažno je.
Sve dok imam osećaj
da si blizu,
a usamljenost prestaje.
Nijedan minut
više nije izgubljen.
I ne bih ovo nazvala
patetikom.
To nisam ja.
Samo mislim na tebe.
I volim što si tu.
Na bilo koji način.
Sve ostalo je dosadno.
I ne smeta mi.
Kao ti.

Autorka: Milena Opačić

Fotografija: tumblr.com

slepi-putnik-blacksheep.rs