Skitajući sa Dunjom: Očijukanje

19. marta 2015.

Ne mora uvek da se razgovara rečima, jer štošta može da se kaže još i rukama i očima. Kad ljudi pričaju, onda mogu lako da se posvađaju oko nečega, a ja mislim da se još niko nikad nije posvađao  sa nekim gledanjem. Zato je nekad bolje da se ne koriste reči mnogo, ako baš ne moraju.

Rukama mogu da se šalju poruke drugim ljudima, možeš nekoga da pozoveš da dođe ili nekom ko je došao da pokažeš da ode, možeš da mašeš drugarima ako su daleko, to je onda isto ko da im kažeš „ćao“. Te poruke koje mogu da se šalju rukama nisu teške i njih svi razumeju, a za neke ozbiljnije stvari koje treba da se kažu bez reči je bolje da se koriste oči, jer oči imaju dosta veze sa dušom, i zato kad se vidi da ima nešto u nečijim očima, to je skoro sigurno tačno, i skoro sigurno nije neka laž. Ne znaju svi dobro da čitaju iz očiju, jer tu treba velika pamet da se prepozna šta to u očima ima, i treba znati da se prepoznaju pogledi, jer njih ima mnogo, a svaki može da znači nešto drugo. Očima može da se koluta i da se tako pokaže da ti je dosadno ili da su ti neke priče dosadne ili da ti je neko blizu tebe dosadan, i uvek to kolutanje ima veze sa nekom dosadom, a možda i sa ljutnjom. A kad se koriste oči za stvari koje se tiču ljubavi, to se onda zove očijukanje. To očijukanje je kao neko golicanje pogledom, jer kad se dobro zagledaš u nekog, onda on može da oseti kako ga nečiji pogled golica. I onda on počne da traži ko ga je gledao, ali nikad neće da pita rečima, nego i on isto očima traži ko je. Takvo očijukanje služi da se proveri da li postoji sviđanje između neke dve osobe i koliko. Tad ti gledaš nekog ko ti se dopada, i ne beži ti pogled kad ta osoba oseti da je gledaš, nego ti namerno pustiš da te uhvati, i još se malo smeškaš, i onda ako se i ona tebi nasmeje i ako te pogleda onako blago ko što si i ti nju, onda to znači da postoji neko sviđanje između vas, i da treba da se počne i sa rečima, jer nije dovoljno samo da se gledate da bi bilo neke ljubavi od toga. Svima je mnogo lakše da tako očijukaju, nego da moraju sve svoje simpatije da pitaju da l’ se i oni njima dopadaju. To bi trajalo mnogo dugo, a i kad se razgovara rečima može uvek nešto da se zakomplikuje i da se desi neka svađa. Zato je lepše kad se prvo samo razgovara očima.

Ocijukanje

„Dunja je izmaštana devojčica, filozof i mislilac, wannabe life coach i ulični skitač. Takoreći bezgrešno začeta kao glavna junakinja bloga „Skitajući sa Dunjom“, nastavila da živi svoj izmaštani život jer ima još štošta da podeli sa svetom.