Setim te se

21. juna 2017.

Setim te se kada mi dobace na ulici

neki od onih nepristojnih i zakonom zabranjenih

komentara koji ponekad prijaju.

Setim te se kada mi se kosa umrsi

posle kise

i jos jače miriše na parfem i ljubav.
Setim te se kada započnem predavanje rečenicom

„Važno je imati valjanu reč“.
Setim te se kada mi ljudi pričaju o cenama

i dnevnim koještarijama.

Veruj mi – ima budala koje na svašta troše reči.
Setim te se kada gledam u reku i strahujem

da će sve jednom proći.

Da ćemo i mi proći.

I tako ta „opšta mesta“.
Setim te se kada mi iz čista mira krenu suze

jer nekad ne znam, ne umem, ne smem.
Setim te se kad mi kažu

da je poezija jeftina umetnost za lenjivce.

Imao bi šta da im kazeš na to.
Setim te se kad držim nesnosne monologe

o ljubavi i sreći

i objašnjavam kako treba ići srcem.

Ti bi mi objasnio da je srce budala

i da sam balava i da ne razumem.
Setim te se kad ne razumem.

Ti bi tada zapetljao da izgleda tako kao da je sve jasno.
Setim te se kad ćutim. Da sam bar vise ćutala…
Setim te se kad te ima, tada najviše nisi tu.
Setim te se kad jedva čekam i kad se ljutim eto tako.
I setim te se više nikad, pa opet, i opet…
Setim te se kad odrastem, tada te i opsujem
Setim te se…makar uvek, setim te se – i dosta je

setim.te.se.blacksheep.rs

Autorka: Milica Živković

Fotografija: favim.com