Savršen zločin

8. avgusta 2017.

– Hej, Mašo. Ja sam.

– Ko to „Ja“?

– Ma, ja sam, bre, Mašo!

– Predstavi se.

– Ovde Jež pomagač, dolazim po dogovoru.

– Imaš li svu opremu?

– Ispod majice je, po dogovoru.

– Dozvoljeno ti je da se popneš.

– Jasno!

– Ćao, Mašo. Šta to radiš?

– Krijem se. Govori tiše. Čuće nas.

– Ko će nas čuti?

– Slinava Sonja iz devetke. Čula je da se danas vraćam sa mora, pa celo popodne čeka na terasi samo da bi me videla. Prošli put kad je došla da se igramo, pipala je moje igračke štrokavim prstima koje je gurala u nos. Vidim da to stalno radi. Pravi male zelene loptice koje gura u džepove. Sve ih gura tamo! Dosadna je i danas ne mogu da se igram sa njom. U velikim sam problemima.

– Fuj! Bljaaak!

– Da, da… Zato tiho pričaj šta imaš. Ne želimo da nas čuje.

– Pa, ti si me zvala zbog nove lutke.

– A, da. Zvala sam te da se igramo, setila sam se.

– Je l’ mogu sad da izvučem ovaj jastuk ispod majice?

– Je l’ roze?

– Jeste.

– Možeš.

– Gde da ga stavim?

– Stavi ga na sredinu tepiha, odmah ispred kreveta.

– Čak tamo? Šta ćemo da radimo?

– Stavi ga tamo gde sam ti naredila i vrati se gore. Uradićemo jedan eksperiment.

– Eksperiment?! Vaaau!

– Saznaćemo istinu!

– Jao, Mašo! Bojim se kad mi tako kažeš. Mnogo volim svoje jastuče i ne bih da se odvajam od njega. Šta ćeš da mu radiš?

– Emilija… Ti si ozbiljna devojčica i moja najodanija prijateljica. Pomoći ćeš mi da otkrijemo istinu tako što ćeš žrtvovati svoje omiljeno roze jastuče. Istina boli!

– Ma, nemoj! Meni je jastuče bitnije! A, šta ćeš ti da žrtvuješ?

– Svoju novu lutku.

– A?!

– Moj ulog je vredniji, zato spusti taj jastuk i penji se.

– Evo, gotovo.

– Da vas upoznam. Ovo je moja nova lutka. Ona nije odavde. Doneli smo je iz Grčke i ne razume šta pričamo, ali to sada nije bitno. Slušaj pažljivo moj plan.

– Slušam te.

savrsen.zlocin.blacksheep.rs

– Bacićeš je sa ivice kreveta!

– Joj!

– Bacićemo je pravo na jastuk.

– A, zbog čega to treba da uradimo?

– Da bismo saznale istinu.

– Mogli smo da je bacimo na pod i bez mog jastučeta.

– Ma, nije to – to!

– A, zašto je bacamo?

– Da vidimo hoće li preživeti.

– To je vrlo opasno.

– Zato i želim da probamo ovo. I ja se mnogo bojim, ali moram da vidim šta će se desiti kada padne.

– Mislim da sam spremna.

– Ovo je tako dramatičan trenutak! Ti si moja najbolja drugarica i sve mogu da ti ispričam. Jako se plašim… Danas, kada smo se vratili s mora, na krovu naše kuće videla sam rodu!

– Jao, ne! Samo ne rodu!

– Da! A, znaš šta to znači…

– Ja sam videla dve rode!

– Stajala je na dimnjaku i čudno me je gledala. To znači da ima nešto za mene…

– Roda donosi bebe!

– Daaa, Emilija… To je strašno! Još jedna odvratna beba koja će kroz dimnjak pasti pravo u krevetac u dnevnoj sobi. Samo će vrištati i kmečati, kakiće u pelene i smrdeće, a mama i tata će nas opet poslati kod babe i dede u Borču!

– Bebe su smežurane kao prsti kad se dugo kupaš.

– Ružne su i glupe!

– Ne smemo da dozvolimo da se to desi.

– Moramo da započnemo eksperiment. Baci je odmah!

(fijuuu!)

– Živa je…

– Brzo! Trk, Ema! Idemo da razbucamo krevetac!

Autorka: Ana Krsteska

Fotografija: favim.com