Sastanak

4. juna 2018.

Postojao je A. Postojala je i A. Našli su se u vrtlogu života. Uskovitlani. Nesrećni na ovoj maloj planeti.

A.je srela A. Na autobuskoj stanici. Jednog tmurnog dana. Bila je gladna. Ljubavi. Kiša je počela da pada, pa je A. pobegla tada. Ali se vratila. Stidljivo. Prišla mu je i pitala ga da li ima da joj pozajmi 250 dinara za peronsku kartu. Bila je švorc. Pozvao ju je na kafu.

A. je počela da priča. Svoju crnu priču. Koju je iz nesigurnosti svakom novom pričala. Život ju je naterao da se tako brani. Ispalo joj je labelo, koje je nervozno držala u ruci. Spustio se da ga dohvati. Spustila se i ona. Tada su im se pogledi sreli.

Zavolela je svog A. Bolesno. Plašila se. Da će otići. Znala je da hoće. Njena duša je bila teška. Vukla je na dno. A. ju je razumeo. Trudio se. Pevao joj, plesao, pričao najlepše priče. A. se i dalje plašila. U svom strahu ugušila je Mrvicu.

Pobegla je opet. U svoj rodni grad. Sela je pored neke plavuše u autobusu, i mislila na svog A.

Srce joj je prepuklo tog dana.

Srešće se oni jednog dana. Da popiju pivo, negde u Beogradu. I vode ljubav strasno, na nekom potkrovlju. Da slušaju muziku na terasi. I da se ljube. Bez granica.

Do tada.

A. će voleti svog A. Mrvicu. Pisaće mu i o njemu. Jer A. na papiru ostavi srce, i tu tešku dušu.

Jer A. posle svega nije prestala da voli.

Autorka: Aleksandra Milić

Fotografija: weheartit.com