20 jul Šarena laža

Odrastali smo u lažima, moji najdraži i ja. Bele, bezbojne, bezbolne, kako ću ih kasnije pravdati.

Postoji  porodična anegdota koja govori o tome kako sam kao beba, sa par jedva primetnih mlečnih zuba pokidao šarenu Chicco lažu, čija je jedina svrha bila da zabavi, uljuljka i ućutka nemirnu bebu. Iznenadni vrisak je prekinula nova laža, zatim nova i nova i nova…i uskoro dolazi dvadeset šesta za redom. Sve je više svećica okružuje i sve ih teže gasim. Uskoro ću verovatno i zaboraviti šta je najdraži poklon, najlepša uspomena i najsvetlije obasjan put ispred.  Laž.

Isprana laž, posivela od lošeg deterdženta i neispravnog bubnja veš mašine, moja prošlost i budućnost, najsjajnija deluzija, modus operandi.

Lažem baš kako sam naučen, nedovoljno da laž progutam, ni da je povratim, tek da se samom sebi zgadim kada sam najranjiviji, okružen iluzijama samodovoljnosti, samosažaljenja i siromašnog komada talenta koji me hrani, budi i uspavljuje. Jedino bes je stvaran. Ogroman bes u meni rađa laž, nežno je povija u čisto belo i započinje novi začarani krug.

Laž je savršen zločin. Njen dodir je najmekši, zagrljaj najudobniji.
Moja laž je najmelodičnije crveno. Najtiši urlik, najmirnija jeza.
Bojim se da je zadržim jer je previše lepa.
Bojim se da je odbacim jer je užasno opasna.
Bojim se da joj dam ime, jer ću konačno sebe slagati.

Autor: Nedeljko Rakićević

Fotografija: favim.com