20 feb Samo hrabro

Evo ne znam kako smo stigle do tačke da jedna drugu hrabrimo na mesindžeru u nedelju popodne. To se, valjda, danas zove život.

Ja njoj pišem: Biće sve dobro.

Ona meni piše: Biće sve kako treba.

I tako jedna drugu bodrimo. U stvari, same sebe podižemo. Tako se pripremamo za celu nedelju pred nama.

Pre desetak godina (sa akcentom na ovaj kusur –ak) sve je bilo drugačije. Nije bilo mesindžera. Ništa nismo jedna drugoj pisale. Sve što smo imale mi smo govorile. U oči. Na glas.

Okej. Bilo je i tad bodrenja. Samo što je tad cilj nedelje bio pregurati kontrolni iz fizike i test iz sociologije. To je, valjda, tada bio život.

– Vidiš, ona ima dobru teoriju – plan kako kroz život. Umesto da planiraš za dan ili godinu, a ti lepo rasporediš svoje obaveze i ciljeve po kvartalima.

– Po kvartalima? Ima logike.

Otkad mi je to rekla razmišljam kvartalno. Najpre sam sredila ciljeve za treći kvartal: more, totalni znojavi zen. Limunada na terasi fazon. Realno, najlakše je isplanirati zezanje. S obavezama to ide malo teže.

Zapravo, sa životom to ide malo teže.

Bilo bi smisleno i logično da znam šta ću i kako ću. Da imam iscrtanu šemu i dobar plan. I da ga se slepo držim.

Postojala je ta neka moja docimerka nekad. Sretale smo se u domskom kupatilu u 6h ujutro. Zajedno smo prale zube. Ona se spremala za fakultet, a ja za krevet. Ona je učila i bila stvarno vredna. Sa 20 godina. Ja sam učila i bila lenja. I zezala se.

Ne postoji ispitni rok u kom nisam pomislila na nju. Na njene visoke ocene i još višu disciplinu. Želela sam da sam kao ona. Čvrsta, odlučna i odlična.

Godine su vešto oribale sa mene tu glupu želju da živim po šablonu. Shvatila sam da je najlakše da napraviš plan i da ga se čvrsto držiš.

Teško je isplanirati život. Još teže je živeti kad ti se desi život kakvom se nisi nadao.

– Svašta se izdešavalo. Nisam mogla ni da zamislim da će sve ovako da bude.

– Ali je tako. Mislim da nije stvar da se kao budale držimo onog što smo zamislile, već da se snađemo sa onim što smo dobile. Da stvaramo čuda od ostataka naših snova.

– Zar to nije malo tužno?

– Nije tužno ako stvoriš čudo.

– U pravu si, biće sve dobro.

– Naravno, biće sve kako treba. Samo hrabro!

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografije: weheartit.com