Sablast

19. maja 2017.

Hodam svojim mrtvim gradom

U nadi za bilo kakvim šumom

Drveće odavno ćuti.

Idem kroz mrak

Tišina ježi

Glavni lik horor filma

Korača trezan u noć.

Mesec je jedina svetiljka.

Stapam se sa tamom.

Pitaju me zašto ne nađem nekoga

Zar u ovom gradu

Bez čoveka, psa ili muve

Bez bilo kakvog živog bića na ulici.

Ovo nije usamljenost

Ovo je vapaj za životom.

Kafići puni finog sveta

Zatvaraju se pre ponoći

U frižiderima se preko noći

Hladi samo malo pivo

Jer mekušci i ne mogu da popiju više.

Ne znam

Možda sam lud što hodam i pišem

Ali kada bih i digao pogled

Ne bih ugledao ništa više sem prljavih ulica.

Pitaju me zašto ne nađem nekoga

Ne mogu, jer nemam para

Za bahaćenje po klubovima

A i ne zalazim u iste

Ne mogu, jer je intelekt uvek presudan

Ne mogu, jer više skoro niko ne čita

Ne mogu.

Izgubio sam snalažljivost

I gomilu živaca,

Izgubio sam volju da objasnim sebi

Šta se u stvari dešava

Dok cvrkut zalutale ptice

Prekida jezivu tišinu.

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: tumblr.com

sablast-blacksheep.rs